Тектонска промјена на тржишту рада: Укида се минимална зарада у Њемачкој?

Према писању њемачких медија, предлог удружења округа Јужни Баден, којим се тражи да се минимална сатница више не примењује на сезонске раднике, једногласно је прихваћен. У резолуцији се наводи да је ЦДУ "посвећен омогућавању изузетака од минималне сатнице за сезонске раднике у пољопривреди".

Према важећем немачком законодавству, минимална сатница требало би да важи за све раднике без изузетка. У закону се изричито наводи да "сваки радник има право на зараду најмање у висини законске минималне сатнице".

Закон је јасан, али ЦДУ жели промјену

Упркос томе, ЦДУ/ЦСУ већ дуже вријеме покушава да измијени то правило, што готово сигурно води ка сукобу са коалиционим партнерима. Досадашње расправе о измјенама зако¸1зале су колико је ова тема политички осјетљива.

Генерални секретар Социјалдемократска партија Немачке (СПД) Тим Клисендорф упозорио је на шире посљедице таквог предлога, истичући да је реч о основном праву радника да зараде плату која их штити од сиромаштва.

"Сезонски радници не могу једноставно бити искључени из тог права", поручио је, преносе њемачки медији.

План ЦДУ-а наишао је и на оштре критике опозиције. Када је Њемачко удружење пољопривредника прошле године изнијело сличан захтјев, реаговала је и Лијева странка (Дие Линке). Дирк Брун, портпарол те странке за пољопривредну политику, тада је изјавио да идеја о нижим платама за стране раднике мора бити „најодлучније одбачена“. У саопштењу је нагласио да би таква мјера била не само нехумана, већ би озбиљно нарушила основне радне и социјалне стандарде у Њемачкој.

Минимална сатница расте

Минимална сатница у Њемачкој почетком ове године порасла је на 13,90 евра, а Комисија за минималну зараду већ је договорила ново повећање на 14,60 евра сљедеће године.

Министар пољопривреде савезне покрајине Baden-Württemberg, Петер Хаук (ЦДУ), упозорава да такав раст плата угрожава конкурентност њемачке пољопривреде. Према његовим ријечима, смањење трошкова рада неопходно је како би пољопривредна производња у Њемачкој остала одржива.

ЦДУ додатно оправдава свој предлог тврдњом да сезонски радници, због специфичних уговора, плаћају мање пореза и доприноса. Такође истичу да многи долазе из земаља у којима су зараде знатно ниже, па би и сатница испод њемачког минимума и даље била изнад стандарда у њиховим матичним државама.

Без сезонских радника нема жетве

Док траје политичка расправа, подаци јасно показују колико је пољопривреда зависна од сезонске радне снаге. Према подацима статистике, у априлу 2025. године око 28 одсто свих радника у њемачкој пољопривреди чинили су сезонски радници – укупно њих 242.800. Занимљиво је да су жене чиниле чак 44 одсто сезонских радника, док је њихов удио међу стално запосленима и породичним радницима знатно мањи.

Велики дио пољопривредне производње и даље није аутоматизован. Послови попут бербе шпаргле, бобичастог воћа или јабука захтијевају физички изузетно напоран рад, често у погнутом положају, због чега је недостатак радне снаге хроничан проблем.

У самом предлогу наводи се да минимална сатница слаби конкурентност домаћих фарми и дугорочно угрожава безбједност снабдевања храном у Њемачкој. Ипак, критичари упозоравају да се читав проблем своди на покушај смањења трошкова на рачун најрањивијих радника.

Сезонски радници из иностранства остају незамењиви за њемачку пољопривреду, али питање које се сада поставља јесте – да ли ће њихова неопходност постати изговор за укидање основне радне заштите.