Трговина дјецом и даље постоји: Гдје систем заказује?

Дјеца из занемарених и социјално угрожених породица лакше постају мета експлоатације, а проблем додатно отежава то што се жртве не препознају увијек на вријеме.

Како изгледају најчешћи облици експлоатације дјеце, гдје систем прави пропусте и шта свако од нас може учинити ако посумња да је дијете у опасности.

Трговина дјецом није прича из прошлости. У БиХ и данас дјеца постају жртве просјачења, присилних бракова, сексуалне и других облика експлоатације. Некада се, према свједочењима са терена, за дијете плаћа новцем, а некада овцом или литром ракије.

Из центра за социјални рад кажу да се, када је ријеч о просјачењу, годинама сусрећу са истим породицама, а ове године забиљежен је и случај присилног брака.

"Орган старатељства је говорим од 10 година и прије имао доста захтјева одобравања брачних заједница малољетних лица и мислим да то апсолутно треба да престане, орган старатељства могао је да да писмену сагласност да малољетно лице ступи у брак и то не смије да се дешава", каже Бранка Костадиновић, водитељ тима за заштиту жртава трговине људима.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске у посљедњих пет година евидентирало је три кривична дјела трговине дјецом, два случаја просјачења и један сексуалне експлоатације.

Као жртве евидентиране су четири малољетнице. Али, број сродних кривичних дјела показује да је проблем знатно шири.

Према информацијама МУП-а Српске подаци су сљедећи:

• три кривична дјела „Навођење дјетета на проституцију“, гдје су евидентиране четири малољетне жртве;
• 42 кривична дјела „Запуштање и злостављање дјетета“, гдје су евидентиране 82 малољетне жртве;
• 118 кривичних дјела „Искориштавање дјеце за порнографију“, гдје је евидентирано 45 малољетних жртава;
• девет кривичних дјела „Ванбрачна заједница са дјететом“, гдје је евидентирано девет малољетних жртава женског пола и
• у складу са Законом о јавном реду и миру евидентирано је 2.158 прекршаја „Просјачења“.

Дијете постаје жртва трговине људима постепено. Није то отмица какву смо гледали у филмовима. Експлоататори најчешће траже рањиву дјецу, из занемарених и социјално угрожених породица. А ризици су се преселили и на интернет. Бранка Костадиновић, каже да је један од кључних проблема недостатак едукације.

"Оно што јесте проблем у нашем друштву је мањак едукација РС не улаже пуно у едукације о трговини људима у области стручног кадра рефералног механизма генерално не само Центра за соц. Рад него свих институција и имамо проблем у идентификацији жртава трговине људима и то је један од основних проблема ако немамо идентификацију не можемо помоћи", истиче Костадиновићева.

Када систем препозна проблем, често већ говоримо о дјетету чија су права нарушена. Омбудсмани упозоравају да институције постоје, али да заштита мора бити бржа и снажнија. Јер, примјер из праксе гдје један психолог ради са 80 дјеце без родитељског старања није довољан да се одговори на све њихове потребе. Александра Марин Диклић каже, управо због тога у посљедњих пет година све чешће долазе притужбе од надлежних институција.

"Када се већ деси кршење дјечијих права просјачење, или је жртва сексуалне експлоатације тада се укључује тужилаштво полиција и суд, али тад се већ кршење десило и онда на чему ми тад инсистирамо јесте да ти поступци буду што бржи што ефикаснији а да се одмах пружи заштита том дјетету низ је ту пропуста не могу рећи да не функционише али треба бити приоритет", каже Александра Марин Диклић, помоћница Омбудсмана БиХ.

Званичне бројке не морају показивати стварне размјере трговине дјецом. Управо због тешкоћа у идентификацији жртава, дио случајева може остати изван система. Зато стручњаци упозоравају, без боље едукације полиције, социјалних служби и других институција, најугроженија дјеца могу остати непрепозната и без заштите.