У регистру за усвајање нема нити једно подобно дијете

„Један парадокс што се самог усвојења тиче је што ми имамо већи број парова односно потенцијалних усвојилаца који желе да усвоје дијете него дјеце која су подобна“, рекла је Тања Новаковић, социјални радник Центрa за социјални рад Бањалука.

Поступак за усвајање почиње у Центру за социјални рад гдје парови након прикупљене документације пролазе обраду стручног тима који се састоји од правника, социјалног радника, педагога и психолога. Према новом породичном закону, парови морају проћи обуку. У закону јасно пишу правила обуке али нема прецизиран материјални цензус, а ни период у којему би поступак требало да буде завршен. Додатна препрека је и обавеза Центра да исцрпи све могућности у раду са биолошком породицом.

„Закон није јасно прописао да ли постоји неки материјални цензус битно је да постоје неке стабилне породичне односно материјалне стамбени услови парова који се јављају“, рекла је Новаковић, те додала:

„Не морате бити изричити, да ли желите да усвојите једно дијете, да ли желите да буде мушког пола или женског пола или вам је то небитно, да ли би Вам правило сметњу да је дијете особа са инвалидитетом, са одређеним здравственим потешкоћама, да ли долази из трауматске породице".

Питање које се поставља је то зашто већ годинама нема реализованих усвајања? Питали смо министарство здравља и социјалне заштите, а одговор је јасан - у регистру дјеце нема нити једно дијете.

„Актуелно, у Јединствени лични регистар усвојења није уписано ни једно дијете које посједује општу подобност за усвојење.

Према подацима Министарства здравља и социјалне заштите, у поступку утврђивања опште подобности је седморо дјеце без родитељског старања“, поручено је из Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске.

За институцију омбудсмaна дилеме нема, како кажу усвајање је један од најзначајнијих облика заштите дјеце без родитељског старања и његова сврха није да се задовољи право одраслих да постану родитељи, већ да се сваком дјетету обезбједи сигурно породично окружење. Чињеница је да у једном периоду није реализовано ниједно усвајање и да то свакако захтјева додатну анализу надлежних како би се утврдили разлози и евентуалне препреке у поступку, кажу из ове институције.

„Омбудсман за дјецу сматра да сваки поступак усвајања мора бити вођен најбољим интересом дјетета, уз пуно поштовање његових права и свих законом прописаних гаранција заштите. Истовремено, потребно је континуирано пратити примјену закона и процјењивати да ли постоје законске или практичне препреке које отежавају остваривање права дјеце да одрастају у породичном окружењу“, поручују из Омбудсмана за дјецу.

А када регистар дјеце једном буде готов, податке шаље ресорно министарство центру за социјални рад, који ће имати свега 24 сата да донесе коначну одлуку и каже чији ће дом бити богатији за једног новог члана.