Вратили се у БиХ и покренули бизнис: Њемачка није мјесто гдје желимо одгајати дијете

У том тренутку били су сами, без дјеце, с јасном намјером да у иностранству изграде своју будућност.

Живјели су и радили у Штутгарту, обоје у угоститељству. Марин је радио у италијанском ресторану, заједно с правим пица-мајстором из Напуља, гдје је стекао знање и рецепте аутентичне италијанске пице, каква се ријетко гдје може пробати.

Финансијски је све функционисало, али мисли су увијек биле код куће. Дођеш с посла, а у глави су Столац, кућа, Херцеговина, прича Марин.

Прекретница у животу догодила се када је Ива остала трудна. Тада су, како каже Марин, схватили да, упркос сигурности, Њемачка није мјесто на којем желе да одгајају дијете.

"Одлучили смо се да се вратимо. Уложили смо новац у породичну кућу на Маслинама, уредили приземље и рекли: 'враћамо се па шта Бог да'", каже Марин за Столац Сити.

Повратак није био лак. Ива због трудноће није могла да ради, а Марин је једно вријеме одлазио на сезонски рад у Аустрију, потом се запослио као кувар у Чапљини. Ипак, жеља за сопственим послом и независношћу била је јача.

Почео је скромно

Рјешење је пронашао у ономе што најбоље зна – кувању. Почео је с припремом пеке и традиционалних домаћих јела, испрва скромно, са свега неколико тепсија. Међутим, врло брзо, након објава на друштвеним мрежама, интересовање је прерасло сва очекивања.

"Како сам објавио на Фејсбуку, позиви су само стизали. У срцу сезоне испечем колико могу, а исто толико морам и да одбијем. Радило се буквално за цијелу Херцеговину – Столац, Неум, Чапљину, Мостар, Међугорје, Широки Бријег. Данас сам то мало сузио јер се не може све стићи", прича Марин.

Посебну топлину овој причи даје породични дух. Њихова кћеркица Нина била је присутна од самих почетака, а како Марин кроз осмијех каже, била је и "најмлађа достављачица у регији", јер је с мајком свакодневно била у аутомобилу током достава.

Уз пеке и домаћа јела, важан дио понуде су и домаћи хљебови које припрема Маринова супруга Ива. Хљебови, које од миља називају "лепухани", брзо су постали препознатљив детаљ њихове приче и омиљен додатак уз свако јело.

Све је домаће, ручно и с пуно љубави. Људи су их сами прозвали "лепухани" и тај назив се једноставно примио, каже Марин.

Гледајући ка будућности, Марин не крије жељу да у Столац донесе и праву италијанску пицу, засновану на рецептима и знању стеченом у раду с италијанским мајсторима у Њемачкој.

Пица је моја прва љубав. Волио бих да спојим домаћа јела испод сача и праву италијанску пицу, какву овдје још немамо. Тренутно сам у потрази за одговарајућим простором, открива.

Нигдје није као у Стоцу

На крају разговора, Марин посебно истиче захвалност људима који су препознали њихов труд и подржали их од самог почетка.

"Велико хвала свима који наручују и подржавају нас сваки дан. Могу да кажем да нигдје није као у граду Стоцу и да је овдје живот посебан. Такве мисли ми дају снагу и потврђују да смо донијели исправну одлуку", рекао је.

За крај, Марин има јасну поруку за све који размишљају о повратку из иностранства:

"Овдје се може живјети. Није као прије, иде набоље. Посла има, али треба радити. Ја устајем у шест ујутро, кући долазим у осам навече. Нигдје нема љепше него овдје – због људи, обичаја, климе и живота."

Прича породице Мустапић још је један доказ да се уз рад, упорност и вјеру у себе – повратак кући може претворити у успјешну и искрену животну причу.