Стручњаци упозоравају на тиху епидемију: Чак 700.000 људи има ово обољење

Стручњаци упозоравају да је ријеч о својеврсној епидемији савременог доба. Посебан проблем представља чињеница да болест дуго не даје никакве симптоме, па се често открива тек у узнапредовалим стадијумима.

У овом тренутку више од 4.000 пацијената у Србији налази се на неком виду замјене бубрежне функције, хемодијализи или перитонеумској дијализи, због чега се поводом Свјетског дана бубрега посебно указује на значај раног откривања и правовременог лијечења.

Ауто-мото

Шкода остварила рекордан годишњи профит

Један од највећих изазова у борби против хроничне болести бубрега јесте то што се она најчешће открива касно.

Тегобе се најчешће јављају тек у узнапредовалим стадијумима болести, када је могућност да се њено напредовање успори знатно мања. Када се симптоми појаве, они су често неспецифични, попут опште слабости, малаксалости, мучнине, отицања или смањеног мокрења, због чега пацијенти често не посумњају одмах на болест бубрега

"Због тога је изузетно важно да се болест активно тражи код ризичних група, прије свега код особа са дијабетесом, повишеним крвним притиском, старијих особа, али и оних који у породици имају обољења бубрега. Хронична болест бубрега је и значајан фактор ризика и за кардиоваскуларне болести. Пацијенти имају знатно већи ризик од инфаркта, поремећаја срчаног ритма и можданог удара, због чега је рано откривање и лечење болести кључно не само за очување функције бубрега, већ и за превенцију озбиљних срчаних компликација. Када болест напредује до завршних стадијума, пацијентима је потребна нека од метода замијене бубрежне функције, хемодијализа, перитонеумска дијализа или трансплантација бубрега.У посљедњих десет година направљен је значајан напредак у лијечењу хроничне болести бубрега и данас постоје лијекови који истовремено дјелују на више повезаних обољења, помажу у контроли дијабетеса, лијечењу срчане слабости и успоравању пропадања бубрежне функције. Ипак, проблем представља доступност савремених терапија, јер пацијенти у Србији ове лијекове најчешће могу добити о трошку осигурања само уколико болују од дијабетеса и испуњавају одређене услове, док их у случају хроничне болести бубрега морају сами плаћати", објаснио је др Петар Ђурић, нефролог у Клиничко-болничком центру “Звездара”.

Програм трансплантације у Србији последњих година бележи значајан напредак, али потребе пацијената и даље су велике. Према ријечима проф. др Небојше Тасића, помоћника Министра здравља, држава континуирано ради на јачању

"У претходним годинама направљен је значајан помак у трансплантационом програму у Србији. Повећан је број донора и број урађених трансплантација, али потребе су и даље велике. Више од четири хиљаде људи налази се на дијализи и за многе од њих трансплантација представља најбољу шансу за квалитетан и дуг живот. Зато је важно да се програм донације органа развија уз подршку читавог друштва", истакао је проф. др Небојша Тасић.

Регион

Ужасна несрећа: Прозор убио чистачицу у библиотеци

Он наглашава да је трансплантација данас веома успјешна процедура захваљујући савременој терапији, која пацијентима омогућава дугорочан и квалитетан живот након трансплантације.

Истовремено, Министарство здравља посебан фокус ставља на превенцију и рано откривање болести.

"Кључну улогу у томе има примарна здравствена заштита, јер љекари у домовима здравља могу на вријеме да препознају ризичне факторе и прве знаке болести. Рано откривање омогућава правовремено лечење и значајно одлаже развој терминалне бубрежне инсуфицијенције", нагласио је проф. др Тасић.

Током 2025. године у Србији су обављене 102 трансплантације, што је највећи број у посљедњих готово десет година, не рачунајући пандемијске године када је трансплантациони програм био готово заустављен. Према званичним подацима Управа за биомедицину Министарства здравља Србије, од 1. јануара до 27. фебруара 2026. године у Србији је обављено 18 кадаверичних трансплантација органа и 10 трансплантација рожњаче. Међу трансплантираним органима било је 12 бубрега, двије јетре и четири срца, преноси Курир.

Нажалост, у том периоду шест породица није дало сагласност за донирање органа преминулог члана.

"Закључно са крајем фебруара урађено је укупно 28 трансплантација, што даје наду да би 2026. година могла да надмаши резултате из претходне године. Ипак, потреба за трансплантацијама и даље је велика, око 1.700 пацијената у Србији чека нову шансу за живот, међу њима и близу 40 деце, док више од 4.000 пацијената и даље користи неку од метода замијене бубрежне функције."