Зимско рачунање времена: Ево када враћамо казаљке уназад

Тада ћемо казаљке вратити један сат уназад, па ћемо те ноћи имати један сат више за спавање.

Промјена се обавља у нед‌јељу, 25. октобра, у три часа ујутру, када се сат враћа на два часа. Тиме се завршава љетно рачунање времена и прелази на средњоевропско вријеме (ЦЕТ), односно УТЦ+1.

Паметни телефони, рачунари и већина других уређаја повезаних на интернет требало би аутоматски да промијене вријеме, док ће аналогне сатове и поједине уређаје бити потребно подесити ручно, преноси Нова.

Шта прелазак на зимско рачунање времена значи?

Враћање сата за један час значи да ће се период између два и три часа ујутру практично поновити. Тако ћемо те ноћи добити додатни сат.

У данима након промјене Сунце ће излазити и залазити приближно сат раније према времену које показује сат. То значи да ће ујутру раније свитати, али ће и мрак у поподневним сатима стизати раније.

Зимско, односно стандардно рачунање времена, важиће до 28. марта 2027. године, када ће поново почети љетно рачунање времена. Тада ће се казаљке помјерити један сат унапријед.

Прелазак на зимско рачунање времена посљедње нед‌јеље у октобру дио је система сезонског помјерања сата који се примјењује у већем дијелу Европе и свијета.

Од идеје до данашњег рачунања времена

Идеја о помјерању казаљки како би се боље искористила дневна свјетлост појавила се још крајем 19. вијека.

Новозеландски ентомолог Џорџ Вернон Хадсон 1895. године предложио је да се вријеме током љета помјера унапријед како би људи имали више дневног свјетла након радног времена.

Неколико година касније, сличну идеју изнио је британски градитељ Вилијам Вилет, који је почетком 20. вијека водио кампању за увођење љетног рачунања времена, преносе Независне новине.

Прва држава која је званично увела љетно рачунање времена била је Њемачка. То се догодило 1916. године, током Првог свјетског рата, а убрзо су исту праксу увеле и друге европске земље.

Идеја је била да се боље искористи природна свјетлост и смањи потреба за вјештачким освјетљењем, посебно у ратним условима.

Након Првог свјетског рата многе земље су одустале од праксе, али је она поново широко уведена током Другог свјетског рата и касније.

Савјети

Чини чуда: Зашто поломљени дио зуба треба ставити у млијеко

Данас се помјерање сата и даље примјењује у великом дијелу Европе и свијета, иако неке земље користе искључиво стандардно рачунање времена.

Зашто се сат помјера?

Основна идеја љетног рачунања времена јесте да се дио дневне свјетлости "премјести" из раних јутарњих сати у вечерњи дио дана. У прољеће се сат помјера унапријед, док се у јесен враћа један сат уназад.

Приликом преласка на зимско рачунање времена добија се један сат више током ноћи, али се истовремено раније смркава.

Да ли ће се сат укидати?

О помјерању сата годинама се расправља, посебно у Европској унији. Европска комисија је 2018. године предложила укидање сезонског помјерања сата након јавне консултације у којој је учествовало више милиона грађана.

Европски парламент је 2019. подржао приједлог да се сезонско помјерање времена укине, али државе чланице нису постигле коначан договор о томе да ли би трајно задржале љетно или стандардно рачунање времена.

Због тога се казаљке у већем дијелу Европе и даље помјерају два пута годишње.