"Економист": Западне лидере чека усамљена година и самотан свијет

Да би њихова усамљеност била потпуна, Кина, данашња друга велика сила, нити хоће нити жели да постане алтернативни пријатељ Запада, пише "Економист".

Марк Карни, премијер Канаде, у отвореном говору на Свјетском економском форуму у Давосу позвао је средње силе да устану и раде заједно у коалицијама вољних.

"Налазимо се усред раскида, а не транзиције", изјавио је.

Оптужио је најјаче државе да користе економске, финансијске и зависности у ланцу снабдијевања као оружје.

"У свијету ривалства великих сила, земље између имају избор: да се такмиче једна са другом за наклоност или да формирају истомишљеничке групе да би се браниле и управљале ризицима", рекао је Карни.

У његовом случају, то значи смањење економске зависности од Америке. У том контексту навео је стратешка партнерства која је потписао са Кином и Катаром.

Још једна средња сила, Велика Британија, требало би да пошаље свог премијера у Кину крајем јануара. Иако ниједан британски шеф владе није посетио Кину осам година, амбиције за мисију сер Кира Стармера су ниске.

Стармер ће покушати да договори трговинску сарадњу са другом највећом економијом на свијету. Тихо, он би могао да тражи дубљу сарадњу у области зелених технологија, иако су кинеске инвестиције до сада биле ограничене америчким лобирањем и домаћим дебатама о томе да ли кинеске ветротурбине или друге технологије угрожавају националну безбједност.

Ако се Британија или Канада надају да ће се заштитити од Трамповог малтретирања, "снешко ће им бити срушен".

Наиме, пише "Економист" Британија зависи од САД када је ријеч о њеним нуклеарним средствима за одвраћање, борбеним авионима и дигиталним услугама.

Ако средње силе покушавају да напакосте САД ближом сарадњом са Кином, онда не познају Пекинг добро.

На страну урођено зазирање Запада од Кине и њених вриједности, сам Пекинг је опрезан када је у питању сарадња са америчким партнерима.

Наиме, пише лист, кинески званичници са презиром су прокоментарисали своју лудост што су вјеровали хвалисању западних лидера о већој аутономији од Америке, само да би их гледали како погињу главу када је Вашингтон зарежао.

За Си Ђинпинга, колико и за Трампа, моћ је оно што је важно. У овим усамљеним временима за америчке средње велике савезнике, Кина није и не жели да буде спасилац, закључује се у тексту.