ЕУ стаје украј јефтиним пошиљкама: Шта то значи за грађане БиХ?

Потрошачи упозоравају да би оваква одлука могла утицати на промјену навика купаца и смањити онлајн поруџбине јефтиних производа.

Наиме, одлуком Савјета ЕУ могло би доћи до укидања досадашњег правила које је такве пошиљке ослобађало царинских давања, а циљ је стати на крај нелојалној конкуренцији и увести ред у тржиште које је посљедњих година експлодирало.

Грађани би могли одустати од наруџби

Предсједница добојског удружења грађана "ToPeeR" Снежана Шешлија сматра да ће евентуално увођење додатних царина и накнада на мале пакете из Кине највише погодити грађане који су до сада робу наручивали путем обухваћених платформи, јер се углавном ради о јефтинијим производима мале вриједности.

– Продаја тих производа поприлично би се могла смањити, јер су углавном и били мали пакети како би се избјегле царине и додатни трошкови. Већ се прича да ће људи одустајати и прелазити на друге начине куповине – рекла је Шешлија за Глас.

Према њеним ријечима, додатне накнаде грађанима више неће бити исплативе, те се пракса Европске уније неће добро одразити на потрошаче.

Истакла је да би овакве мјере могле погодовати локалним трговцима, јер би дио купаца могао да се врати домаћим продавницама, али опет највише испаштају грађани.

Могу ли домаћи трговци профитирати?

Некадашњи предсједник Асоцијације самосталних трговаца регије Бањалука Богдан Марјановић сматра да би увођење додатних царина и пореза на пошиљке са платформи као што је "Тему" могло донекле успорити масовну интернет куповину, али истиче да је тешко очекивати значајнији опоравак домаћих малих трговина.

– Ово би могло бити једно позитивно рјешење, јер је трговина путем интернета практично завладала тржиштем. Увођење додатних пореза и дажбина могло би да смањи такву куповину, али остаје да се види какви ће ефекти заиста бити – навео је Марјановић и додао да су велики трговачки центри одавно преузели примат и питање је колико домаће продавнице могу профитирати од ових промјена.

Марјановић сматра да би нова пракса омогућила јачање домаће трговине, посебно мањих продавница.

– Локални трговци су већ дуго у неповољном положају. Тешко је очекивати неки већи опоравак малих трговина, јер су оне већ далеко иза оваквих трендова – закључио је Марјановић.

Привредници траже строжа правила

Привредници из Републике Српске указују на све већи притисак који долази од платформи као што је "Тему", посебно у сегменту нисковриједних пошиљки.

– Сматрамо оправданим мјере које је Европска унија увела у циљу строжег регулисања увоза таквих пошиљки, јер се на тај начин штити домаћа привреда, обезбјеђују равноправни тржишни услови и спречава нелојална конкуренција. Очекујемо да ће и наше законодавство препознати значај овог питања и у наредном периоду извршити потребне измјене, како би се ускладило са европском праксом и осигурала адекватна заштита домаћих произвођача и трговаца – рекла је секретар Удружења трговине при Привредној комори Републици Српској Драгана Шобот.

Савјети

Природни трикови против комараца: Заборавите на уједе овог љета

Крајем прошле године министри финансија чланица Европске уније су се усагласили да се царине уведу на робу која долази с платформи као што су "Шин", "Тему", "АлиЕкспрес" и друге. Према наведеној одлуци, од 1. јула укида се ослобађање од царина које је дозвољено за пакете чија вриједност износи мање од 150 евра, што је омогућавало страним добављачима да продају јефтину робу без плаћања пореза.

Ова промјена би највише могла погодити купце који наручују јефтине производе с интернет платформи гд‌је трошак од три евра може представљати значајан постотак вриједности саме наруџбе.

Нова накнада није привремени хир, већ први корак према свеобухватној царинској реформи која се очекује 2028. године, а која ће у потпуности промијенити начин на који увозимо робу. Према подацима које је раније објавила Агенције за поштански промет БиХ у ову земљу је током 2025. године стигло око два милиона пошиљки путем платформе "Тему".

Разлог

Разлог за увођење царине лежи у невјероватном порасту броја малих пошиљки које свакодневно улазе на територију Европске уније, преплављујући царинске службе и стварајући неравноправан положај за домаће трговце. Према подацима Европске комисије, само у 2024. години у ЕУ је стигло више од 4,6 милијарди пакета мале вриједности, што је у просјеку око 12 милиона пошиљки дневно.