"Глобална економија издржала шок боље него очекивано"

14.07.2026 20:37

Коментари:

0
Међународни монетарни фонд, лого
Фото: Printscreen

Глобална економија у цјелини издржала je до сада шок изазван ратом боље него очекивано. Међутим, посљедице кризе су још у раној фази, а и показатељи усмјерени ка будућности указују на слабији замах у наредном периоду, закључци су Свјетског економског прегледа ММФ-а.

"Цијене енергије ће остати више него што су биле прије рата. Очекује се просјечан индекс цијена нафте на $89 по барелу, 9% више него у претходној прогнози из априла. Цијене природног гаса (засноване на фјучерсима холандског ТТФ-а) пројектоване су на $15, 5% више од претходне пројектоване цијене. Ђубриво ће порасти за 26%. Усљед виших трошкова енергије, ђубрива и транспорта, прогнозира се пораст цијена хране за 8%.", саопштено је из ИМФ-а.

Инфлација и пораст на основу су два "шока": негативном - сукоб на Блиском истоку и афирмативном - наглог развоја технологије у области умјетне интелигенције. Ипак, ефекти нису били, нити ће бити, исти за све регионе и земље. Највећи раст биљежи Индија са 6%, док Кина одржава свој темпо од 4.6%. Пројекција раста БДП-а у Еврозони је 0.9% за ову и 1.2% за наредну годину. Надолазеће европске економије ће се одржати на, мање-више, 2%. Наравно, све зависи од момента отварања Ормуског мореуза, што се, по овом документу, очекује у потпуности средином јула.

"Ако се претпостави да је раст 2%, то је заиста нешто јако мало. Ако узмете као стагнација се десила у протекле двије године, раст од 2% за велике економије заиста није развојна динамика. Значи увијек се мора развијати између 5, 6 до 9%, зависи од основице која постоји", рекао је Александар Љубоја, економиста.

Монетарна политика би требало да остане фокусирана на очување стабилности цијена, приједлог је, привременим одлукама, зарад што бржег "повратка у нормалу" по одласку кризе. Одговарајуће реакције зависе од различитих ефеката виших цијена примарних производа широм земаља.

Бензинска пумпа гориво

У Српској поново у расту цијене горива

"Ситуација је прилико промењена економском, политичком и ратном тржишту. Где, чим неко има неки дневни интерес, инсистира да га максимизира. Дугорочно планирање и стратегије не постоје практично у овој ситуацији. Оно што је срећа за европске земље је да још увек имају јако много акумулираних средстава са којима могу да егзистирају у смислу обезбеђивања свих друштвених потреба, социјалних, здравствених и тако даље", рекао је Зоран Павловић, економиста.

Очекује се да ће се базна инфлација вратити на циљану вриједност тек постепено у неколико великих економија: до средине 2027. године у Уједињеном Краљевству, до краја 2027. у Јапану и Сједињеним Америчким Државама, а тек 2028. године у Еврозони.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: