Гориво у Српској иде на 3,70 марака?

09.09.2026 07:25

Коментари:

1
Бензинска станица, бензинска пумпа или само пумпа, је објекат који служи за сипање горива за моторна возила.
Фото: ATV

Цијена нафте "брент" приближила се граници од 100 долара за барел, што повећава ризик од новог поскупљења горива у БиХ, гдје се литар дизела у Бањалуци већ продаје за око 3,50 марака.

Тренутна цијена барела "брента" износи око 99 долара, док је почетком јула била око 76 долара. Од тада је сировина поскупјела за више од 20 долара, односно готово трећину. Кретање цијена на свјетским берзама већ се одразило и на домаће тржиште, али цијена сирове нафте није једини фактор који одређује колико ће возачи плаћати гориво.

Предсједавајући Групације за промет нафтом и нафтним дериватима у Привредној комори Републике Српске Ђорђе Савић каже за "Глас Српске" да берзанске цијене осцилирају из дана у дан, али да, према тренутним показатељима, постоји могућност да гориво у наредних неколико дана поскупи за додатних десет до 15 фенинга по литру.

- Дизел на тржишту тренутно поскупљује више од сирове нафте, што показује да на коначну цијену, осим кретања нафтних берзи, све више утиче и стање на тржишту прерађених деривата. Рафинеријске цијене дизела расту, а на њих утичу многи фактори, па и понуда и потражња. Потражња је посљедњих седмица велика, али полако излазимо из сезоне, па би у наредном периоду могло доћи до њеног смањења и стабилизације цијена - каже Савић.

Уколико се прогнозе остваре, па литар дизела достигне 3,65 до 3,70 марака, возачи ће за исту количину горива плаћати 75 до 80 фенинга више него почетком јула, када је литар коштао око 2,90 марака.

РАЧУНИЦА

За возача који мјесечно сипа 100 литара то значи додатних 75 до 80 марака издвојених за гориво, односно 900 до 960 марака више на годишњем нивоу ако би се та цијена задржала.

Тржиште прерађених деривата тренутно је под снажним притиском. Ограничена понуда, поремећени трговински токови и проблеми у снабдијевању додатно утичу на цијене дизела, док су рафинеријске марже и даље високе.

На такво тржиште надовезују се и геополитички ризици. Тензије између САД и Ирана појачале су страховања од нових поремећаја у снабдијевању, док је забринутост повећала и вијест о нападу на енергетска постројења у Саудијској Арабији.

Пажњу је привукла и најава Ирана о успостављању новог пловног коридора у Ормуском мореузу, кроз који пролази велики дио свјетске трговине нафтом. Евентуално отежавање проласка танкера могло би ограничити испоруке и задржати цијене на високим нивоима.

Због тога аналитичари не очекују брзу стабилизацију тржишта. Сматрају да се производња и транспорт нафте неће у потпуности вратити на ниво прије избијања сукоба на Блиском истоку до краја првог или почетка другог квартала 2027. године.

ХУТИ УДАРАЈУ ПО РАФИНЕРИЈАМА

Рафинерија "Џазан" компаније "Сауди Арамко", капацитета 400.000 барела дневно, поново је била мета напада.

Хути су ову рафинерију на обали Црвеног мора од јула више пута гађали, а посљедњи напад изведен је у понедјељак, а јуче су нападнута и друга саудијска енергетска постројења.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: