У случају глобалне катастрофе, гдје је најсигурније?

У случају глобалне катастрофе, попут нуклеарног рата, огромне вулканске ерупције или удара великог астероида, најбоље мјесто за боравак била би Аустралија, показује нова студија.

Истраживачи су анализирали која су мјеста најотпорнија на глобалне катастрофалне ризике – догађаје који би током неколико мјесеци или година могли да усмрте више од 10 одсто свјетске популације.

„Овакве врсте катастрофа нису довољно истражене јер вјероватноћа да ће се догодити није велика“, рекао је за Лајв сајенс (Live Science) први аутор студије Флоријан Улрих Јен, истраживач Универзитета у Хагену у Њемачкој.

„Због тога их је лако игнорисати“, додао је.

Ипак, такве катастрофе су могуће и, уколико би се догодиле, ниједна земља не би остала потпуно поштеђена, навео је Јен. Међутим, нека мјеста су рањивија од других.

У новој студији, објављеној у часопису „Глобални изазови“ (Global Challenges), истраживачи су анализирали радове из различитих области, попут безбједности хране, биолошког оружја и вулканских ерупција, како би идентификовали потенцијалне глобалне катастрофалне ризике и факторе који су у прошлости, или током катастрофа мањих размјера, помагали заједницама да их преброде. У базу података укључили су и научне радове које су предложили стручњаци из појединих области.

Тим је идентификовао три широке категорије ризика: догађаје који би заклонили сунчеву свјетлост, попут нуклеарног рата или огромне вулканске ерупције; догађаје који би уништили глобалну инфраструктуру, као што су геомагнетна олуја или масовни сајбер-напад; и биолошке опасности, попут природних или вјештачки изазваних заразних болести које би могле да усмрте велики дио становништва.

Такви догађаји, написали су аутори, имали би значајне и дуготрајне посљедице широм свијета. Многи би довели до глобалне глади усљед пропадања усјева и распада трговинских мрежа.

„Систем производње и снабдијевања храном често је оно што вас на крају докрајчи“, истиче Јен.

Балансирање између различитих ризика

Тим је идентификовао карактеристике које поједине земље чине отпорнијим на катастрофе и способнијим да обезбиједе храну свом становништву. Иако, како су аутори написали, „ниједно мјесто на Земљи“ не би било отпорно на све катастрофалне ризике, неке земље би прошле боље од других.

Истраживачи су утврдили да су богатије земље и региони са снажном индустријском базом, који притом нису у великој мјери зависни од глобалне трговине, способнији да преброде глобалне катастрофе.

Снажна индустријска база омогућава земљама да саме производе робу коју више не би могле да увозе, чиме постају отпорније.

Важну улогу има и географија. Велика острва имају предност у односу на континенталне територије јер се лакше могу изоловати, али је неопходно и да имају привреду која је барем дјелимично способна да самостално функционише, навели су истраживачи.

Ако је нека острвска земља веома зависна од међународне трговине, попут Јапана, нашла би се у великим проблемима уколико би глобалне трговинске мреже биле прекинуте, показала је студија.

Поједине земље и региони мање су отпорни на одређене врсте катастрофа, чак и када су богати. На примјер, земље које посједују нуклеарне капацитете, попут САД, Велике Британије, Француске, Израела, Русије, Пакистана и Индије, изложеније су ризику од учешћа у нуклеарном рату.

Због тога је Сјеверна хемисфера, на којој се налазе земље НАТО-а, рањивија на нуклеарни напад од подручја на Јужној хемисфери.

У јужној половини планете има и мање вулкана, док Јужна хемисфера има већу површину под океанима, који дјелују као климатски амортизер. Због тога су тамошње земље отпорније на посљедице огромне вулканске ерупције, наводи се у студији.

Глобална отпорност

Постоје фактори који свим земљама помажу да лакше преброде катастрофе, попут демократских процеса и веће равноправности, рекао је Јен.

„Када се овакве катастрофе догоде, морате да доносите исправне одлуке, а то зависи од тога да ли ваша земља има функционалну власт“, објашњава Јен.

„Неједнакост погоршава функционисање власти, јер доводи до ствари попут ривалства међу елитама или слабљења капацитета државе.“

Аустралија се показала као најбоље мјесто за преживљавање катастрофалног догађаја који би десетковао свјетску популацију.

Налази се на Јужној хемисфери, далеко од подручја на којима би највјероватније избио нуклеарни сукоб, иако аутори упозоравају да је савезница САД, што би могло да повећа њену изложеност ризику. Аустралија је истовремено велики произвођач хране, има разноврсне климатске зоне и значајну енергетску инфраструктуру.

Сљедећа најповољнија мјеста су Аргентина, Бразил и Нови Зеланд.

Нови Зеланд је слабије рангиран од Аустралије јер има активне вулкане, малу индустријску базу и, будући да је окружен водом, изложен је цунамијима. Бразил и Аргентина, с друге стране, имају висок ниво неједнакости и историју политичке нестабилности, написали су аутори.

Истраживачи наводе и да је Исланд био један од кандидата за безбједно уточиште, али га положај на крајњем сјеверу чини рањивим на велике температурне промјене уколико би неки катастрофални догађај блокирао сунчеву свјетлост.

Према студији, САД нису у нарочито повољном положају када је ријеч о преживљавању глобалне катастрофе.

Због свог географског положаја, земља је изложена пријетњи од геомагнетних олуја, али и нуклеарног рата. Аутори су указали и на лоше резултате САД током пандемије ковида 19, за које сматрају да су били посљедица „недостатка политичке воље и слабе друштвене кохезије“.

Дејвид Денкенбергер, директор организације „Алијанса за обезбјеђивање хране Земљи у катастрофама“ (Alliance to Feed the Earth in Disasters – ALLFED) и истраживач Универзитета Кентербери на Новом Зеланду, рекао је за Лајв сајенс да нова студија доприноси разумијевању будућих ризика тиме што разматра шири спектар могућих катастрофа.

„Ниједна земља није отпорна на сваку катастрофу и то је важан централни закључак“, истиче Денкенбергер.

„Користан наредни корак био би да се квантификују релативна вјероватноћа и озбиљност различитих катастрофа, као и значај различитих фактора отпорности, јер ти фактори могу подразумијевати значајне компромисе“, навео је Денкенбергер, који је раније сарађивао са Јеном, али није аутор овог рада.

Како повећати отпорност

Иако је мало вјероватно да ће се овакве глобалне катастрофе догодити, важно је да буду уврштене у националне регистре ризика и да постоје међународни трговински споразуми за случај да до њих ипак дође, сматра Јен.

„Када се догоде глобалне катастрофе, вјероватно бисте морали да реорганизујете систем производње и снабдијевања храном – гдје се храна производи и гдје се њоме тргује. Шансе да се пронађе добар компромис тек након што се катастрофа догоди дјелују веома мале“, додаје Јен.

Денкенбергер је изнио сличан став. Према његовим ријечима, студија „јасно показује да регионална отпорност на глобалне катастрофалне ризике захтијева улагање у практичну припремљеност, укључујући отпорност система производње и снабдијевања храном, критичну инфраструктуру, координисану трговину и управљање“.