Хаос на свјетском тржишту нафте: Експлодирале цијене дизела

Фјучерси на дизел порасли су на више од 200 долара по барелу, односно 1.498 долара по тони, уз дневни скок од готово десет одсто на лондонској берзи.

Како наводи Блумберг, раст цијена директна је посљедица прекида у снабдијевању, а од почетка сукоба 28. фебруара дизел је готово удвостручио цијену.

Занимљивости

За три знака почиње златно вријеме

Затварање Ормуског мореуза зауставило је транспорт милиона барела рафинисаних деривата, укључујући дизел, док су цијене сирове нафте у Лондону порасле за око 50 одсто.

Поједине рафинерије већ су смањиле производњу, а трговци широм свијета траже алтернативне правце снабдијевања, често преусмјеравајући терете на знатно дуже руте, и до 19.000 километара.

Дизел, као кључни енергент за транспорт и индустрију, има централну улогу у глобалној економији, па његов раст цијена повећава ризик од инфлације.

Европа, која производи мање дизела него што троши, снажно зависи од увоза. Аналитичари упозоравају да би, уколико се ситуација не стабилизује, регион могао да се суочи са несташицама већ у наредним недјељама.

Раст цијена биљежи се и у другим дијеловима свијета у Сједињеним Америчким Државама дизел је премашио четири долара по галону, док је у Азији привремено прешао границу од 200 долара по барелу.

Додатну неизвјесност изазвала је најава америчког предсједника Доналда Трампа о наставку војне кампање против Ирана, што је додатно уздрмало енергетска тржишта.

Република Српска

Ковачевић: Још једном показало да Српска гради мостове, а Сарајево само зидове

Европске земље покушавају да ублаже посљедице кризе повећањем улагања у обновљиве изворе енергије, попут соларне и вјетроенергије, како би смањиле зависност од фосилних горива.

Истовремено, поремећаји у ланцима снабдијевања приморавају државе да преиспитају стратегије енергетске безбједности, док дипломатски напори за поновно отварање Ормуског мореуза за сада не доносе конкретне резултате, пише Танјуг.