Како спријечити штете на воћњацима: На које мјере воћари могу да рачунају

Да ситуација буде гора по воћаре, ни осигуравајуће куће, од прошле године, више нису адреса за исплате обештећења. Милионски износи које су у претходном периоду исплаћивали пољопривредницима приморали су их да се повуку из таквих аранжмана.

Шта је оно што је најбоље да воћари ураде како би трајно заштитили засаде и на које мјере подршке могу да рачунају, распитала се и наша Зорица Петковић.

Драго Илић из села Локвари на Мањачи, након сточарства, опредијелио се за воћарску производњу и узгој крмног биља. Тог 20.априла, прича, шљивик од 2 хектара је био у пуном цвјетању.

Снажан изненадни град који је трајао неколико минута обрао је комплетан овогодишњи род. Има и доста стабала која су трајно оштећена.

"Неће ништа бити ове године и то што се и то се сад види , то ће отпасти веома брзо јер је оштећено. Некад сам имао 35 тона из мог шљивика,а прије три године 8 -9", каже Илић.

Није ово први пут да Драго сабира штете. Имао их је неколико пута, комисије су излазиле на терен, међутим како није била проглашена елементарна непогода једино што је, прича, добијао су биле одбијенице и од града Бањалука и од Министарства пољопривреде. ( напомена: имамо снимак докумената).

Свјестан је да је једино трајно рјешење противградна мрежа , али је то за њега, прича, изузетно скупа инвестиција. Противградна мрежа се суфинансира са 70% укупне инвестиције а само за противградну мрежу издваја се годишње око 1. 300.000 КМ, истичу у Министарству пољопривреде. Ако за хектар воћњака треба уложити 70. 000 КМ за противградну мрежу, власник воћњака од тог износа плаћа 20.000, што не може бити неисплативо, каже Саша Лалић, помоћник ресорног министра. То је само једна од мјера подршке воћарима.

"Рекли сте за човјека који је претрпио штету да је у седмој години воћњак , то је пуна родност. У наредних 25 година траба да има пуну родност. И шта се сада дешава – није урадио противградну мрежу са оваквим бенефитима које даје држава, плус антифрост систем., за системе за наводњавање,за изградњу хладњача, капацитета складишта за набавку бокс палета... Суфинансирамо од подизања засада до произведеног продатог воћа", рекао је Саша Лалић, помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

Осигуравајуће куће с друге стране, од прошле године више не исплаћују обештећења. Разлог за то Лалић види и у томе што су прије двије године осигуравајуће куће, након штета од суперћелијске олује исплатиле вртоглавих 3, 6 милиона марака воћарима из Градишке.

"Имам допис Удружења воћара да се сусрећу са овим проблемом и ево у неким наредним данима ћемо заказати састанак гдје ћемо позвати осигуравајуће куће да разговарамо да видимо да ли држава , да ли Министарство, било ко од нас може да да неки допринос да ту постигнемо неке конструктивне договоре и разговоре", каже Лалић.

Најбоље би било осигурати комплетно имање , јер је то можда и најбољи начин да се закључе уговори са осигуравајућим кућама. Истовремено, требало би урадити све да се производња под отвореним небом што ефикасније заштити, поручују из ресорног Министарства.