Компензације као ослонац ликвидности привреде

"Ових 10 година иза нас можемо рећи да је то успјешан пројекат који је јединствен у овом региону и можда је мало земаља у Европи колико сам имао прилику да пратим да је организовало једну овако успјешну мултилатералну компензацију која је постигла резултате да је на једном малом тржишту већ имамо преко милијарду и 500 милиона компензованих обавеза", рекао је Горан Рачић, предсједник Привредне коморе Републике Српске

Укупни подаци показују да су у систему најактивнија приватна предузећа, која учествују са 32 одсто компензованих обавеза. Јавна предузећа и трезор имају по 26 одсто, јавни фондови девет, а градови и општине четири одсто.

"Највеће учешће имају приватна предузећа што говори да је сам систем одговорио свом задатку да се ликвидност убрза и у комуникацији са првим предузећима у систему имамо да кажемо позитивне реакције имамо реакције да се број учесника повећава обим расте а у 2025 године постигнут највећи обим укупних компензованих обавеза 205 милиона" рекао је Борис Срдић, директор бањалучке берзе.

И Привредна комора Републике Српске редован је учесник свих компензационих кругова, а резултати, кажу, показују да простор за боље коришћење овог механизма и даље постоји.

"Ми као привредна комора Република Српске редовно пријављујемо своје обавезе на сваки мултилатерални круг и у сваком том циклусу имамо јако завидне резултате и успјехе било би добро када би привредници препознали могућност да будем компензација које организује берза, компензују своје обавезе измире и на тај начин поправе унутрашњу ликвидност на самом простору Републике Српске", каже Горан Рачић, предсједник Привредне коморе Републике Српске

За десет година, кроз 54 мултилатералне компензације, обавезе је компензовало 2.820 од укупно 8.300 регистрованих учесника, као и 80 пословних субјеката из Федерације БиХ. Да би се додатно унаприједио промет на берзи, развија се и посебно тржиште краткорочног дуга и хартија од вриједности.

"Дужници ће издавати акценти налог својим добављачима, повјериоцима, систем ће сам препознавати датум на који се та обавеза мора измирити и аутоматски ће вршити плаћања са рачуна дужника на рачун повјериоца. Сам тај налог имаће могућност да буде тржишни материјал на тржишту новца на бањалучкој берзи", каже Борис Срдић, директор Бањалучке берзе.

У наредном периоду акценат ће бити на дигитализацији процеса и развоју тржишта краткорочног дуга, који би требало да омогући брже измирење обавеза и већу флексибилност учесника.