Расте производња кованица евра, а ово је разлог

Европска централна банка (ЕСБ) одобрила је за 20 држава чланица еврозоне те Бугарској производњу кованица у укупној вриједности већој од 2,4 милијарде евра.

У претходним годинама годишњи обим новоиздатих кованица евра углавном се кретао око двије милијарде евра. За 2025. ЕСБ је одобрио око 2,17 милијарди евра, док је значајнији скок забиљежен 2023. године, када је Хрватска приступила еврозони, а укупна производња тада је премашила 2,6 милијарди евра, преноси Фениx магазин.

Од планиране производње за 2026. годину, око 1,9 милијарди евра односи се на кованице за свакодневни промет, док ће нумизматичке и пригодне кованице чинити додатних 511 милиона евра.

Њемачка и даље највећи произвођач

Као и претходних година, Њемачка ће бити највећи произвођач ових кованица. Укупна вриједност кованица које ће се ондје исковати износи 558 милиона евра, од чега се 203,5 милиона евра односи на колекционарске кованице.

На другом мјесту је Француска с укупно 342 милиона евра, док је Шпанија трећа с више од 299 милиона евра нових кованица.

Бугарска постаје 21. чланица еврозоне

Бугарска ће 2026. године постати 21. држава која користи евро. Према плановима, Бугарска ће исковати кованице у вриједности од нешто више од 164 милијуна евра, готово у цијелости намијењене свакодневном плаћању.

Хоће ли готовина нестати?

Упркос развоју дигиталних облика плаћања, готовина је и даље врло популарна, нарочито у Њемачкој. Анализе Бундесбанке показују да су готовина и плаћање гиро-картицом и даље најповољнији начини плаћања за трговце.

Иако ЕСБ ради на увођењу дигиталног евра, који би могао бити доступан око 2029. године, из централне банке наглашавају да дигитални евро неће замијенити готовину, већ ће бити њена допуна. Циљ је понудити европску алтернативу доминантним америчким платним системима попут Пејпала, Висе и Мастеркарда.

Судбина кованица од једног и два цента

Упркос високим трошковима производње, кованице од једног и два цента и даље се производе у Њемачкој. То је супротно пракси у САД-у, гдје је у новембру након више од 230 година укинута производња кованице од једног цента (пеннyја), а трговци су прешли на заокруживање цијена на пет центи.

У више европских земаља већ постоје слична правила. На примјер, у Финској, Низоземској, Ирској, Италији, Белгији, Словачкој и Естонији готовинска плаћања заокружују се на најближи износ од пет центи.

Бундесбанка је у марту 2025. предложила увођење таквог модела и у Њемачкој, али засад није донесена одлука. Трговци истичу да су цијене које нису округле важно конкурентско средство, а укидање најмањих кованица евра могуће је само одлуком на нивоу Европске уније.