Кречење стана од 60 квадрата могло би вас коштати више од 700 КМ

Цијена кречења

Цијена кречења креће се од три до четири марке по квадратном метру, у зависности од тога да ли власник обезбјеђује материјал или га обезбјеђују мајстори.

Из фирме "Кречење" Бањалука за "Независне новине" кажу да тренутно имају више посла него што могу да постигну, посебно сада у прољећној сезони кречења.

"Кречење код нас кошта три марке по квадрату ако власник обезбиједи свој материјал, док са нашим материјалом цијена износи четири марке по квадратном метру", наводе из ове фирме.

Квадратура стана множи се са три

Истичу да је рачуница једноставна, квадратура стана множи се са три да би се добила површина за кречење.

"На примјер, ако је стан од 60 квадратних метара, површина за кречење износи 180 метра квадратних. Онда се тих 180 рачуна по цијени од четири марке и то прелази 700 марака", истичу из ове фирме.

Свијет

Хрватица избола партнера и сама се пријaвила

Појаснили су да најчешће раде кречење станова, док су куће ријеђи случајеви.

Додају да се додатни радови посебно наплаћују, у зависности од стања зидова.

"Ако је потребно глетовање зидова, санација пукотина или уклањање влаге и буђи, то се додатно наплаћује јер захтијева више времена, материјала и припреме прије самог кречења" истичу из ове фирме.

Добра потражња

Молер из Приједора каже да је потражња добра те да је неке послове погодио и седмицама унапријед.

"Посла има константно. Цијену држим од око три марке по квадрату, што је међу повољнијим", рекао је овај мајстор и истакао да је у односу на прошлу годину дошло до поскупљења.

"То је отприлике пола марке више по квадрату, али ништа значајно. Материјал није драстично поскупио, више је то у складу са општим растом цијена", каже овај мајстор.

Према његовим ријечима, кречење стана од неких 45 квадрата кошта око 400 марка.

Занатство нестаје

Лазо Шешић, предсједник Занатско-предузетничке коморе Републике Српске, казао је раније у разговору за "Независне новине" да већ 30 година прича о томе да на нашим просторима занатство нестаје те да је сада дошло вријеме да се оно и рехабилитује.

"Молерај, као и сви остали занати, постао је дефицитаран, али данашња омладина спада у интернет генерацију и не школују се за овај посао. Хоће брза рјешења и лакше им је отићи на факултет, запослити се у јавном сектору или отићи вани, гд‌је су плате много веће", рекао је Шешић.

Омладина је, како објашњава, ипак мало у заблуди, јер нигд‌је није сјајно и живот је у иностранству много скупљи.

"Сигуран сам да ће се занатство опоравити и да ћемо имати доста школованих занатлија", закључује Шешић.

Он тврди да је кључно ђаке усмјерити у правцу онога за што су надарени те препознати њихове склоности.

"Сви смо под‌једнако криви за то што млади неће да буду занатлије. Прво смо те занате девалвирали, а ништа нисмо озбиљно урадили да их рехабилитујемо. Морамо пробудити њихово интересовање", казао је Шешић.

Бањалучанин Марко Б. каже да његов стан није кречен неколико година, па је уз помоћ познаника потражио молера. Како наводи, цијене су га изненадиле.

Питао сам колико кошта кречење стана од 50 квадрата, а одговор је био преко 600 марака ако се укључи и цијена материјала", казао је он.

Додаје да је због високе цијене размишљао да одгоди кречење ове године.