Large banner

Профит путара прелази 60 одсто, ко "дува“ цијене јавних радова и зашто држава ћути

Аутор:

АТВ
23.05.2026 21:50

Коментари:

0
мокра улица, саобраћајница
Фото: АТВ

Ако је судити по пословању и профиту највећих путарских фирми у Републици Српској, код нас класична економска логика и тржишна правила уопште не важе.

Најновији финансијски извјештаји предузећа која се баве градњом и одржавањем путева открили су аномалију која оставља без текста: док се реални сектор грчевито бори са кризом, а грађани са дивљањем цијена, путари из јавних буџета извлаче зараду о којој чак и глобални ИТ гиганти могу само да сањају.

Напад на полицију у Београду

Демонстранти напали полицију у Београду, огласило се Тужилаштво

То се најбоље види на примјеру фирме „МГ Минд“ из Мркоњић Града. Они су зарадили фантастичних 109,8 милиона КМ, иако им је укупан приход био 183,9 милиона марака, што значи да им је чиста зарада скоро 60 одсто прихода.

Поред предузећа „МГ Минд“, чији чист профит износи тачно 59,70% укупног прихода, финансијски шаблон по којем се милиони марака директно претварају у приватну добит још је радикалнији код бањалучке фирме „Бан градња“.

Ово предузеће је прошле године приходовало 13,4 милиона марака, а као чисту добит укњижило чак 11,6 милиона КМ. Математички, профитна маржа ове фирме износи незапамћених 86,56%. Финансијски резултати овог предузећа годинама привлаче пажњу јер им је 2024. године добит износила 12,5 милиона КМ на приход од 14,9 милиона. Профитна маржа им је у 2023. години износила 43,24 одсто јер су имали приходе од 11,1 милиона и добит од 4,8 милиона КМ.

Како је могуће да приватне фирме које изводе јавне радове остварују астрономске профите, док су јавна предузећа углавном губиташи?

Албанија - Србија

Србија је у полуфиналу - понизила Албанију усред Тиране

"Јавна предузећа која би требала да раде тај посао више не постоје или су престала тиме да се баве. С друге стране, у трансакцијама и уговорима са приватним фирмама увијек се може наћи довољно простора за стимулацију и мотивацију партнера који су инвеститори, било да су у питању странке или појединци. Путарске фирме могу да дефинишу цијену коју год хоће јер се на тендере, по дефиницији, нико други не јавља. Тржишта су практично подијељена, па се за реализацију посла обично пријави само једна фирма. Око тога онда нема конкуренције, а чим нема конкуренције, отвара се простор за дување цијена, тако да је то објективна ситуација. Није ништа чудно да су главне путарске фирме данас искључиво приватне, а да јавне више не постоје", рекао је Павловић.

Говорећи о конкретним бројкама и предузећу „МГ Минд“, Павловић упозорава да грађевински сектор нигдје у свијету не трпи овакве маргине. На питање да ли је нормално да неко који има 183 милиона приход има истовремено и добит од 109 милиона одговорио је да је то потпуно ненормално.

Хитна помоћ

Потпорни зид пао на радника, није му било спаса

"Обично добит износи између 10-15%, ако је екстра нека ситуација па и 20%, али све преко тога је практично профит који је превелик у односу на активност. Да је то ИТ сектор па да је направио неке велике искораке у апликацијама, тако да би било разумљиво, али градити путеве – то очигледно указује на прескупе радове на којима се јако зарађује, а јасно је због чега и на који начин се онда то практично распоређује", наглашава саговорник.

Павловић сматра да је кључни проблем у пасивности надлежних институција и накарадном пореском систему који иде на руку искључиво богатим појединцима, док социјална политика не постоји.

"Основна ствар је да то треба бити транспарентно, јавно и поставити питање како је могуће да у ери кризе у привреди, путарске фирме које раде јако једноставан и условно речено примитиван посао, могу на том послу толико да зараде? Очигледно је да ту има и других елемената, али то би вјероватно неко требао да се позабави тиме од Пореске управе па надаље, јер када се упореди промет и добит који остварује било који бизнис онда треба различито то и опорезивати. Америка је дошла у ситуацију да мали број људи посједује више него сви остали заједно, само зато што држава није интервенисала пореском политиком која би морала да уједначи услове и зараде и рада", објашњава економиста.

Навео је примјер Мађарске у којој је бивши премијер Виктор Орбан кад је видио да финансијски сектор зарађује енормне паре због високих провизија одредио 50% пореза на финансијски сектор.

Анастасија Феризовић

Пронађена дјевојчица која је нестала синоћ

"Тиме је вратио дио пара у буџет да би то могло помоћи људима у смислу да можда служи и за друге потребе, а не само за богате поједине фирме у овом случају финансијски сектор. Мислим да пореска политика у БиХ, а ни у Републици Српској, није добра јер је 10% за све. Када погледате да је и ПДВ за све исти, без обзира да ли сте ви болесни па купујете лијек или купујете најскупљи Мерцедес. То није битно држави јер не води никакву условно речено фискалну и социјалну политику", закључује Зоран Павловић, преноси "Српскаинфо".

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели:

Large banner