Кредити постали траженији и од хљеба

• Укупни кредити у БиХ за годину дана порасли су са 27,02 на 30,53 милијарде КМ, што представља раст од око 13 одсто.
• Кредитна активност банкарског сектора расте брже од девизних резерви Централне банке БиХ, које су у истом периоду повећане за 8,1 одсто.
• Највише су се задужили грађани, чији су кредити већи за 1,71 милијарду КМ, док су значајан раст забиљежиле и компаније и јавне институције.
• Према подацима, просјечна кредитна задуженост по становнику достиже око 5.400 КМ, а економисти упозоравају да се све више трошкова живота финансира путем кредита.

Ово произилази из најновијих података Централне банке БиХ. За годину дана укупни кредити домаћим секторима повећани су са 27,02 на 30,53 милијарде марака, што представља раст од више од 3,5 милијарди, односно око 13 одсто. У истом периоду девизне резерве Централне банке БиХ порасле су са 16,93 на 18,31 милијарду марака, што је повећање од 1,38 милијарди или 8,1 одсто. Тај однос јасно показује да кредитна експанзија надмашује раст финансијског ослонца система.

Друштво

Уведене дводневне забране у дијелу Српске

Само у мају кредити су порасли за 531,7 милиона, чиме је укупна кредитна маса достигла рекордних 30,53 милијарде марака. Истовремено, девизне резерве су забиљежиле минималан мјесечни раст. Овај дисбаланс додатно потврђује континуирану доминацију кредитне активности у односу на спорији раст резерви.

Највећи дио новог задуживања и даље се односи на становништво. Кредити грађанима у мају су повећани за 182,1 милион марака, док је на годишњем нивоу њихов дуг већи за 1,71 милијарду или 12,7 одсто. У поређењу са претходним периодом, јасно је да је темпо задуживања домаћинстава додатно убрзан, уз све веће ослањање на кредитно финансирање текуће потрошње и стамбених потреба.

Снажан раст биљеже и приватна предузећа, чија је кредитна изложеност већа за 1,1 милијарду марака или 9,9 одсто у односу на прошлу годину. Компаније и даље у значајној мјери користе банкарске кредите као кључни извор финансирања пословања и инвестиција, што указује на структурну зависност реалног сектора од банкарског финансирања.

Ипак, најизраженији раст забиљежен је код владиних институција. Њихово задуживање у односу на прошлу годину веће је за 510,5 милиона марака, односно чак 37 одсто, што указује на појачане потребе јавног сектора за финансирањем буџетских обавеза и пројеката, али и на све веће ослањање на кредитне изворе у јавним финансијама.

Једино су нефинансијска јавна предузећа забиљежила благи пад кредитне задужености у мају.

Подаци Централне банке БиХ показују да потражња за кредитима не јењава. Кредитна експанзија наставља да надмашује раст девизних резерви, уз посебно изражену динамику у сектору становништва, приватних компанија и јавних институција. Ако се узме у обзир процјена да у БиХ живи између 2,8 и три милиона становника, произилази да просјечна кредитна задуженост по становнику иде и до 5.400 марака. Међутим, ако се узме у обзир да је активно задужено између 35 и 45 одсто становништва, просјечан дуг по кориснику кредита креће се између 12.000 и 15.000 марака.

Економисти упозоравају да убрзано задуживање становништва указује на раст тражње за стамбеним и готовинским кредитима, али и све чешће финансирање текуће потрошње путем кредита, односно да живот на рате постаје готово немогућ.

Експанзија

Кредитна активност грађана у БиХ у посљедњих пет година биљежи снажан раст и са око 12 милијарди КМ у 2021. години долази на приближно 18 милијарди КМ у 2026. години, што представља повећање од око шест милијарди, односно око 50 одсто раста. Највећи дио тог раста односи се на стамбене и готовинске кредите, што показује да грађани све чешће користе задуживање за финансирање и текуће потрошње и куповине некретнина, преноси Глас Српске.