Никад већа потражња радника у најјачим свјетским економијама, а све мање их долази

Политика често реагује на јавно расположење, а не на потребе привреде.

У Европи, а посебно у Сједињеним Америчким Државама, расте непријатељство према имигрантима.

Истовремено, најбогатије свјетске привреде очајнички траже стране раднике.

Притом миграција радне снаге глобално пада, иако се све старија друштва суочавају са све већим недостатком радне снаге, показује извјештај Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) које је прошлог мјесеца, када је објављено, у великој мјери прошло незапажено.

Такав тренд започео је много прије поновног избора предсједника Доналда Трампа, који је током своје успјешне предизборне кампање, између осталог, нападао и имигранте.

Према ОЕЦД-у, организацији која прати глобалне економске и социјалне политике, миграција радне снаге у 38 земаља чланица пала је 2024. године за више од петине.

Пад се мање приписује потражњи, а више растућем политичком противљењу имиграцији и строжим визним прописима у одређеним индустријализованим земљама. Но истовремено је привремена миграција радне снаге наставила расти.

Пад узроковало неколико земаља "Већи дио пада сталне миграције радне снаге може се приписати промјенама политика у Уједињеном Краљевству и на Новом Зеланду", објашњава за Дојче веле Ана Дамас де Матос, виша аналитичарка у ОЕЦД-у.

На Новом Зеланду пад је повезан са завршетком једнократно уведене, постпандемијске схеме боравка која је омогућила трајно насељавање више од 200.000 привремених миграната и чланова њихових породица.

Највећи једнократни програм боравка у тој земљи истекао је у јулу 2022. године.

Након Брегзита, Уједињено Краљевство реформисало је визне прописе за здравствене раднике, пооштривши критеријуме подобности послодаваца и искључивши могућност доласка чланова породице, што је довело до наглог пада броја захтјева за дод‌јелу визе.

Према ОЕЦД-у, здравствени сектор посебно је погођен недостатком радне снаге због таквих ограничења.

Сита Схарма, стручњакиња за миграције која је радила као савјетница за Уједињене народе, савезну индијску владу и више индијских савезних држава, сматра да су строжи прописи за стране студенте у Уједињеном Краљевству контрапродуктивни.

"Пут од универзитета до посла сада је ограничен", каже она за DW.

"То ће довести до пада броја уписа. Индијци, више неће трошити велике износе на образовање у иностранству ако након тога немају јасан пут у каријери", преноси СЕЕбиз.

Извјештај ОЕЦД-а показује да је Индија, са 600.000 досељеника прошле године, била увјерљиво на првом мјесту међу земљама из којих долазе радни мигранти у земље ОЕЦД-а.

Слиједе Кина и Румунија.