Постоји врста свиња и перади које нико у БиХ не жели увозити

Савјет министара БиХ је, на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа, у децембру прошле године донио одлуку о привременој суспензији и смањењу царинских стопа приликом увоза одређених роба до 31. децембра 2026. Роба која се увози уз кориштење тарифних суспензија односи се на материјале и сировине који се користе у властитој производњи, а које није могуће набавити на домаћем тржишту у потребној количини и квалитети за производњу готових производа, преноси Вечерњи.ба

Нова одлука сваке године

Ова одлука резултат је захтјева Спољнотрговинске коморе БиХ, ентитетских привредних комора и водећих пословних удружења.

"Одлуком за 2026. годину обухваћено је 71 тарифна ознака, међу којима су 64 садржане у ранијој одлуци, пет је избрисано, док је седам нових тарифних ознака уведено. Такође је извршено додатно снижавање царинских стопа за четири тарифне ознаке, а двије су замијењене", навео је Савјет министара БиХ, преноси

Остваривање права на увоз наведене робе имаће само они који, уз царинску декларацију, поднесу потврду Министарства спољне трговине и економских односа БиХ да ће се роба користити у властитој производњи, као и потврду Спољнотрговинске коморе БиХ да се роба не производи у БиХ или да домаћа производња не задовољава потребе тржишта.

Спољнотрговинска комора БиХ у сарадњи с ентитетским коморама, Комором ФБиХ и Комором РС, сваке године обједињава захтјеве привредника и доставља их Министарству спољне трговине и економских односа БиХ на разматрање. Министарство затим анализира примјену одлуке приликом израде одлуке за наредну годину.

Према анализама, циљ одлуке, омогућити повољније и конкурентније пословање привредних субјеката у потпуности је постигнут.

Одлука је довела до веће ангажованости капацитета, повећања производње, спријечила губитак радних мјеста, а у неким предузећима довела је новог запошљавања. За велики број компанија доношење ове одлуке од пресудног је значаја за опстанак производње.

Позитивни резултати значајни су за све гране, што се из године у годину потврђује примјеном ове одлуке.

Битно је нагласити да ова одлука представља понекад и одлучујући чимбеник за инвеститоре приликом планирања њихова даљњег пословања у земљама регије.

Без обзира на рок примјене одређен према овој одлуци Савјет министара БиХ може током године преиспитати примјену одлуке и, на приједлог Министарства, донијети одлуку о престанку примјене тарифне суспензије за конкретну робу ако више није у интересу бх. економије.

Анализа примјене одлуке за прошлу годину показала је да, од 85 тарифних ознака за које је омогућен бесцарински увоз у БиХ, за 19 није било заинтересованих увозника.

Подаци о искориштености квота, међу осталим, показују нула одсто увоза за живе свиње које нису домаће врсте, а чија је тежина мања од 50 kg, замрзнуте бутове и комаде од њих, с костима, од домаћих свиња, потом живу домаћу перад врсте Gallus domesticus, као и меса од њих.

С друге стране, врло висока искориштеност, изнад 90 одсто, и даље се уочава за квоту за живе свиње, масе мање од 50 kg домаће врсте намијењене за тов, одређене млијечне производе (јогурт), као и квоту за вина.

Укупно је код 7 одсто отворених тарифних квота дошло до раста увоза.

"Можемо истакнути раст увоза з ЕУ-а за жива говеда домаће врсте чија је тежина већа од 160 kg, али не већа од 300 kg, која су намијењена за тов. Такође је уочен раст увоза за одређене јогурте и алкохолна пића за која се издају одобрења на годишњој разини", наведено је у информацији Министарства.

За 60 одсто отворених тарифних квота увоз роба остала је на готово истој разини као и у претходној години, а код 10 одсто дошло је до пада увоза у односу на лани. За одређене робе дошло је до значајног смањења увоза, примјерице, за живу јањад, стројно искоштено месо, комаде без костију и клаоничке производе од кокоши врсте Gallus доместицус.

Увоз меса

На основи Споразум о стабилизацији и придруживању између Еуропских заједница и њихових држава чланица и БиХ омогућен је бесцарински увоз одређених примарних пољопривредних производа из ЕУ-а у унапријед одобреним количинама. Значајан дио квота је д‌јеломично или високо искориштен. Тако је за јунице, чистокрвне за приплод, од квоте 2200 тона, искориштено 54,04 одсто, односно увезено 1188,77 тона. За жива говеда домаће врсте тежине између 160 и 300 kg, намијењена за тов, од квоте 2600 тона, искориштено је 39,72 одсто.

Занимљиво је да код живих свиња које нису домаће врсте, до 50 kg, од квоте 700 тона, није било увоза - искориштеност је нула одсто. Код јањади до једне године, од квоте 450 тона, искориштено је свега 0,32 одсто