Предвидио велику кризу 2008 године, а сада упозорава на још гори сценарио: "Пријети крах"

Он сматра да би пуцање такозваног „Everything Bubble“, односно балона који обухвата више врста имовине, могло да изазове изузетно тежак финансијски потрес.

Кијосаки је 22. јула на друштвеној мрежи Икс поновио своју дугогодишњу тврдњу да се „глобална економија руши“, позивајући се на предвиђања из своје књиге „Rich Dad's Prophecy“, пише Финболд.

У тој књизи Кијосаки је, између осталог, упозоравао на проблеме пензионих фондова и посљедице старења „бејби бум“ генерације. Сада тврди да се дио његових тадашњих предвиђања остварује.

„УПОЗОРИО САМ СВЕ. Године 2002. објавио сам „Rich Dad's Prophecy“. У 2026. години предвиђања из те књиге се остварују“, написао је раније Кијосаки.

Упозорава на пуцање „балона свега“

Кијосаки већ мјесецима упозорава на такозвани „Everything Bubble“, израз којим описује ситуацију у којој су акције, некретнине, обвезнице и друге врсте имовине истовремено достигле високе вриједности, између осталог захваљујући дугом периоду јефтиног новца и задуживања.

Према његовом сценарију, проблем би настао уколико би више тржишта почело истовремено да пада. Кијосаки сматра да би такав развој догађаја могао да доведе до, како тврди, „најгорег краха у историји“.

Јаху фајненс наводи да Кијосаки сматра да проблем превазилази уобичајени пад берзе и да је читав финансијски систем постао превише зависан од дуга и новца који губи куповну моћ.

Један од главних аргумената на које се позива јесте ниво америчког дуга.

Према подацима америчког Министарства финансија које преноси Јаху фајненс, амерички јавни дуг приближио се износу од 39,5 билиона долара. Истовремено је укупан дуг америчких домаћинстава у првом кварталу 2026. достигао рекордних 18,8 билиона долара, према подацима Федералних резерви Њујорка.

Кијосаки је још у фебруару поручио да је „већи проблем национални дуг САД“.

„Није касно да направите промјене“

У најновијој објави Кијосаки је поручио пратиоцима да, према његовом мишљењу, још није касно да промијене начин на који управљају својим новцем.

Он тврди да би волио да његови читаоци буду међу онима који ће током евентуалног краха увећати богатство, умјесто међу онима који ће претрпјети велике губитке.

Кијосаки већ дуже вријеме као заштиту од слабљења класичних валута фаворизује злато, сребро и криптовалуте, прије свега биткоин, а посљедњих година помиње и етеријум.

Његов аргумент заснива се на ограниченој количини појединих врста имовине, посебно биткоина.

„Биће само 21 милион биткоина. Лажни државни новац је неограничен. То значи да вриједност биткоина расте како амерички долар губи куповну моћ“, навео је Кијосаки.

Крајем јуна изнио је и веома оптимистичну прогнозу за злато, тврдећи да очекује да његова цијена у наредних пет година достигне чак 35.000 долара по унци.

Кијосаки није једини који упозорава на ризике

Иако су Кијосакијеве прогнозе знатно драматичније од процјена већине економиста, није једини познати финансијски стручњак који упозорава на могућност озбиљније корекције тржишта.

Директор Голдман Сакса Дејвид Соломон раније је изјавио да очекује могућност пада тржишта акција од 10 до 20 одсто у периоду од 12 до 24 мјесеца, пренио је „TheStreet“.

Финболд наводи и инвеститора Мајкла Берија, познатог по томе што је зарадио на краху америчког тржишта некретнина током финансијске кризе 2008. године. Бери је указивао на потенцијалне проблеме који би могли настати када припадници „бејби бум“ генерације, због одласка у пензију и старења, почну да буду нето продавци имовине, при чему је 2028. означио као могућу преломну годину.

Његове прогнозе ипак треба узети са резервом

Кијосакијева упозорења не значе да ће до најављеног економског слома заиста доћи.

Аутор књиге „Богати отац, сиромашни отац“ током своје јавне каријере више пута је предвиђао велике тржишне крахове, а бројна упозорења нису се остварила у временском оквиру или размјерама које је најављивао.

На то указује и Јаху фајненс, који прави разлику између података на које се Кијосаки позива и закључака које из њих изводи. Висок јавни и потрошачки дуг и високе тржишне валуације представљају реалне економске показатеље, али сами по себи не значе да је „најгори крах у историји“ неизбјежан.

Финболд наводи и занимљиво поређење које показује колико је важно направити ту разлику. Упркос Кијосакијевим вишегодишњим упозорењима на крах, улагање од 1.000 долара у индекс С&П 500 средином 2021. године вриједило би око 1.733,80 долара пет година касније.

Кијосаки, међутим, остаје при својој процјени да су пред глобалном економијом озбиљни проблеми и поручује да инвеститори још имају времена да се припреме за сценарио за који вјерује да већ почиње да се остварује.

(Мондо)