Раст инфлације у Њемачкој: Поскупјели енергенти

Мартовска инфлација, под утицајем поскупљења енергената након америчко-израелског напада на Иран, порасла је на 2,7 одсто, након пада на 1,9 одсто у фебруару, саопштио је Дестатис (Destatis) у понедјељак. То је највиши ниво од 2,9 одсто забиљежених у јануару 2024. године.

Посебно су поскупјели енергенти, и то за 7,2 одсто у међугодишњем поређењу, први пут од децембра 2023. године. Цијене услуга порасле су за 3,2 одсто, док је храна, чије цијене се нису ни стабилизовале након претходног инфлаторног таласа, поскупјела за 0,9 одсто.

Бундесбанка (Bundesbank) је још раније процијенила да ће због утицаја рата на тржишта нафте и гаса инфлација у кратком року премашити границу од три одсто.

Економски институти су, прије америчко-израелског напада на Иран, прогнозирали инфлацију нешто изнад два одсто. Међутим, већ у првој половини године она би, према најновијој процјени Института за макроекономску политику (Institut für Makroökonomie und Konjunkturforschung), могла прећи 2,5 одсто.

„То је тек почетак, јер ће поскупљење енергената у наредним мјесецима бити уграђено у цијели ланац стварања вриједности“, упозорио је главни економиста Комерцбанке (Commerzbank) Јерг Кремер (Jörg Krämer) након објављивања мартовских података.

Инфлаторни талас након инвазије на Украјину смирио се тек прошле године, а врхунац је достигао 6,9 одсто у 2022. години. Годину касније инфлација је и даље износила високих 5,9 одсто.

Према подацима Савезног уреда за пољопривреду и прехрану (Bundesanstalt für Landwirtschaft und Ernährung), цијене хране у Њемачкој су од 2021. до 2025. порасле за скоро трећину, односно 32 одсто, преноси ДПА (dpa).