Шта ће бити са цијеном нафте? "Улазимо у нови циклус тензија и неизвјесности"

"Све су прилике да улазимо у нови циклус повишених тензија и неизвјесности на тржишту енергената и он је праћен цијеном нафте која иде и преко 95 долара по једном барелу и цијеном гаса која прелази 70 евра по једном мегават-сату", објаснио је Лукић.

Истакао је да је однос између Ирана и САД оно што гура таква дешавања и да може да се каже да је тај однос поново ескалирао преко нивоа размјене неких пријетњи на ниво директног физичког обрачуна.

"Поред тих напада, можемо издвојити још један детаљ који је у другој половини августа такође допринио овим дешавањима, а то је да је меморандум о разумијевању који је закључен 17. јуна између САД и Ирана и који је требало да важи 60 дана дефинитивно истекао и неће бити обновљен. Тај меморандум је упркос свим кршењима која су наступила послије његовог закључења, ипак допринио смиривању ситуације, смиривању на тржишту енергената и био је неки трачак или зрно наде да може доћи до краја сукоба", навео је Лукић за РТС.

Говорећи о ризицима за снабдевање европског тржишта, професор истиче да то зависи од уходаних маршрута и логистике допреме енергената.

Додао је да је за Европу потенцијални проблем то што је Русија престала да извози дизел и да је то створило извјесну панику на тржишту деривата, наводећи да је профитна маргина за све компаније које тргују дизелом на рекордном нивоу.

Говорећи о домаћем тржишту и споразуму са руским Гаспромом који истиче 30. септембра, Лукић је навео да су сви споразуми које смо до сада закључили са руском компанијом били изузетно повољни по нашу земљу, али да у последњих годину дана долази до скраћивања рока гасног споразума.

"Тај рок је скраћен прво на шест мјесеци, сада ове године на три мјесеца и очекујемо, наравно, уз продужење које постоји, да закључимо нови гасни споразум који вјероватно неће имати прекомјерно дуг рок доспјећа", рекао је Лукић.

Када је ријеч о санкцијама НИС-у, Лукић је навео да је питање за Вашингтон питање наставка његове доброћудности у вези са преговорима о преузимању НИС-а.

"Ми смо се већ навикли у овој години да готово сваких месец дана имамо тестирање те доброћудности ОФАК-а гдје, око недјељу дана прије истека тог мјесечног периода одлагања ступања санкција на снагу, стрепимо како ће ОФАК и коју одлуку да донесе", истакао је Лукић.

Оцијенио је да одлуку америчке стране о одлагању санкција може да предухитри обзнањивање коначног исхода преговора МОЛ-а и Гаспрома, односно да ли ће већински власник НИС-а да буде промијењен или ће да остане стари бар за неко вријеме.

Лукић је напоменуо да мађарска фондација МОЛ Нова Европа излази из власничке структуре, а да све њене акције преузима компанија МОЛ.

"Разлог ове промјене јесте чињеница да је та фондација имала као највећи облик активе управо удјеле, односно акције у МОЛ-у, да је највећи и основни приход који је остваривала приход исплата по основу дивиденди МОЛ-а који је потом исплаћиван за различите друштвено корисне одговорне пројекте и као помоћ заједницама. Садашња мађарска власт је сматрала да су нетранспарентно додјељивана та средства и да су можда због тога и на неправичан начин додјељивана. Тако да оно што ће МОЛ да уради, то је да ће да преузме сопствене акције", рекао је Лукић.

(Танјуг/Телеграф)