Аларм из ХЕ на Дрини: Пластика и депоније пријете еколошким сломом

Док ријека природно носи дрвену масу попут топола, јоха и врба, савремени „печат“ људског фактора чине тоне пластичне амбалаже и разноврсног отпада, који је постао озбиљна пријетња по екосистем и рад Хидроелектране на Дрини.

Двострука путања загађења

Отпад у водотокове доспијева на два погубна начина: директним бацањем смећа од стране несавјесних појединаца и кроз поплавне таласе који у ријеку „усисају“ читаве градске депоније смјештене опасно близу обала.

Како би спријечили катастрофу већих размјера, у Хидроелектрани на Дрини примијенили су одбрамбену стратегију.

"Узводно, два километра изнад профила бране, поставили смо ланчаницу на којој се зауставља тај плутајући отпад из горњег слива. Годишње на тај начин извучемо између 6.000 и 8.000 кубних метара материјала", каже Дарко Фргања, руководилац службе за квалитет и заштиту животне средине у Хидроелектрани на Дрини.

Иако су још 2019. године одржани састанци представника општина узводно од Вишеграда са циљем рјешавања проблема дивљих депонија, ситуација на терену се споро мијења. Узрок проблема је комплексан: од недовољног броја санитарних депонија до чињенице да многе компаније и појединци избјегавају законско одлагање отпада на предвиђеним регионалним локацијама, ради уштеде или лагодности.

"Проблем је што већина општина нема ријешене депоније у складу са еколошким правилима, уз недостатак еколошке свијести становништва", истиче Фргања, указујући да је управо неадекватна инфраструктура у локалним заједницама кључни фактор који Дрину претвара у отворени контејнер.

Без изградње модерних санитарних депонија и ригорозније контроле одлагања отпада дуж цијелог тока ријеке, Дрина ће и даље бити принуђена да "плаћа цијену" људског немара, док хидроенергетски објекти настављају да се боре са посљедицама које нису њихова одговорност, али јесу њихов свакодневни терет.