АТВ у Дрвару: Ближи се 30 година повратка Срба

Од општине су добили пластенике, уз минималну доплату. Све што произведу то и продају. Само треба радити.

"Па узгајамо све поврће салату, као што видите, млади лук, паприка, парадајз, шпинат. Рад треба свакодневно. Значи, мора се радити. Не можете ви то усијати па оставити. Треба познавати сорте. И шта успијева у нашем поднебљу", рекла је Свјетлана Пухача, село Врточе, Дрвар.

У родну груду вратила се и Кова Пећанац. Њен живот су производи од дрењине. Има плантажу од 200 стабала, засађену 2010. године. Каже да ју је дрењина удомила у Дрвару, те да је након смрти мужа посао наставила са јецом.

"Ја сам се вратила у Дрвар 2000. године и захваљујући тој воћки можда сам и опстала. Јер у то вријеме, то је било тешко вријеме , када смо се вратили. И онда смо некако, што би рекли стари скуцали, купили неки половни котао и почели смо са тим", рекао је Кова Пећанац, село Врточе, Дрвар.

Дрвар је позитиван примјер повратницима на подручју Федерације, каже начелник. Срби су већина у тој општини, али на нивоу кантона и Федерације су мањина. Прешли су трновит пут на почетку повратка- од борбе за основна људска права до борбе за националну групу предмета и увођење српског језика. Душица Рунић прича за АТВ да је до сада у Дрвару враћено више од 95 одсто стамбених јединица, да се вратила 1/3 прије ратног становништва, да Дрвар живи и преживљава, али и да вапи за улагањима и развојним пројектима.

"И данас у појединим дијеловима града можете наићи на рушевине и да вам се учини као да је рат тек јуче стао. Иако је, опет кажем, значајан дио објеката обновљен и стамбених јединица, али и даље постоји на терену велика потреба за и поправком и реконструкцијом. И ми се још увијек бавимо поправком и реконструкцијом, још увијек немамо могућности да радимо изградњу", рекла је Душица Рунић, начелник Дрвара.

Срби повратници претежно су запослени у дрвној индустрији. То су тешки послови за мушкарце. 90 жена повратница ради у у текстилној индустрији Јумцо која је покренута прије 7 година. Општина, каже Рунићева, издваја значајна средства за пољопривредну производњу, улаже се у туризам и услужне дјелатности, помаже произвођаче дрењине, финансира превоз ученика на подручју општине која покрива 600 квадратних километара. Многи пројекти финансирају се и даље уз помоћ Владе РС. Приоритет је демографска политика и улагање у младе суграђане, па тако Дрвар стипендира и све студенте из ове општине било да студирају у БиХ, Србији или Хрватској.

Ближи се 30 година од повратка првих Срба у Дрвар. Срби повратници чине 95% укупног становништва на подручју ове општине. Циљ је да се у наредном периоду створе услови како би што више младих људи остало да живи на овом подручју.