Цијена пчелињег отрова и до 30.000 долара по килограму

Његов најважнији активни састојак је мелитин, једињење које има снажно противупално д‌јеловање, подстиче регенерацију ткива и производњу колагена. Управо због тих својстава пчелињи отров све више проналази примјену у фармацеутској и козметичкој индустрији, од терапија за упалне процесе до крема које имају за циљ смањење бора.

Истовремено, научна истраживања испитују његов потенцијал у озбиљнијим медицинским областима, укључујући и д‌јеловање на одређене врсте туморских ћелија.

Пчелињи отров – скупа и захтјевна производња

На једном пчелињаку у Биљу, у сусједној Хрватској, окруженом зујањем десетина хиљада пчела, пчелар Славен Пајнић свакодневно обавља посао који је истовремено риједак и изузетно захтјеван – сакупљање пчелињег отрова.

„У овом пчелињаку тренутно сакупљам отров“, започиње Пајнић, показујући редове кошница. На овој локацији, како каже, има 60 пчелињих друштава, док укупно ради на више локација које мијења у зависности од сезоне.

Иако број кошница може звучати импресивно, количина добијеног отрова изненађујуће је мала.

„За килограм отрова потребно је око 200 друштава током једне сезоне“, објашњава он.

Та сезона траје од раног прољећа до јесени, најчешће од марта или априла па све до септембра.

Процес који захтијева прецизност и стрпљење

Сакупљање пчелињег отрова није свакодневни посао. Пчелама је потребно вријеме да поново произведу отров, па се исти рој може „користити“ тек сваких пет до шест дана.

„Долазимо у цик зоре, јер је тада највећи број пчела у кошници“, каже Пајнић.

Процес траје између пола сата и сат времена, а укључује посебну апаратуру – дрвени оквир са металним жицама кроз које пролазе благи електрични импулси.

Ти импулси подстичу пчеле да убоду површину испод себе и испусте отров. Кључ је у детаљу – испод жица налази се стакло прекривено танком фолијом.

„Пчела убада кроз фолију у стакло, али жалац не остаје унутра, тако да не угиба“, појашњава он.

Након завршетка процеса, отров остаје на стаклу у течном облику, а затим се суши и претвара у фини прах који се касније струже и прикупља.

Иако је ријеч о природном производу, пчелињи отров није безазлен. Његова обрада захтијева строго контролисане лабораторијске услове.

„То мора бити затворен простор, уз заштитне маске, јер је ријеч о веома опасној материји“, упозорава Пајнић.

Присјећа се и властитих почетака, када није био довољно опрезан.

„Имао сам јаке алергијске реакције, кијање, сузење очију... То није нешто са чим се треба играти“, каже он.

Пчеле под стресом, али без трајних посљедица

Током процеса пчеле постају изразито агресивне, што додатно повећава ризик за пчелара.

„Ми заправо изазивамо њихову агресију јер нам је потребно да испусте отров“, признаје Славен.

Упркос томе, Пајнић наглашава да метода не штети пчелама. Електрични импулси су ниског напона и не узрокују трајне посљедице.

Занимљиво је и да пчеле временом „науче“ да избјегавају уређај.

„Схвате да их тресе струја и почну да избјегавају ту површину“, каже кроз смијех.

На свјетском тржишту пчелињи отров достиже изузетно високу цијену – између 40.000 и 120.000 долара по килограму, у зависности од квалитета. Међутим, реалност за домаће произвођаче често је другачија.

„Код нас се може добити између 20.000 и 30.000 долара, а разлог су посредници који откупљују отров и даље га пласирају фармацеутској и козметичкој индустрији“, појашњава овај пчелар из Хрватске.

„Ми немамо директан приступ тржишту, све иде преко препродаваца“, додаје.

Између природе и науке

Прича о пчелињем отрову открива занимљив спој традиционалног пчеларства и модерне науке. С једне стране стоје пчелари попут Славена Пајнића, који улажу вријеме, знање и преузимају ризик како би прикупили ову вриједну сировину. Са друге стране су лабораторије и индустрија, које у тој сировини виде потенцијал за развој нових терапија и производа.

И док истраживања настављају да откривају нове могућности примјене, једно је сигурно – пчелињи отров остаје један од најскупљих и најзахтјевнијих производа које природа нуди.

(Аграр)