Хидроелектрана на Дрини у борби са тонама отпада

Вишедеценијски проблем плутајућег отпада, који је присутан од самог почетка рада Хидроелектране на Дрини, достигао је свој врхунац. Вишеградско језеро, које би требало да буде украс овог дијела Републике Српске, постало је „сабирни центар“ за хиљаде тона смећа које ријечним токовима пристиже из три државе – Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине.

У борби са овим еколошким изазовом, надлежни указују на ограничене могућности. Како истиче Дарко Фргања, руководилац службе за квалитет и заштиту животне средине у Хидроелектрани на Дрини, систем управљања отпадом зависи од хидролошких услова.

Хроника

Хапшење у Бањалуци: Мушкарац физички напао суграђанина и полицајца

„Наше предузеће ради према упутству за велике и мале воде и ми не можемо одступити од тог упутства, јер бисмо угрозили рад саме хидроелектране. Можемо да контролишемо доток плутајућег отпада до 800 кубних метара у секунди, а након тога смо приморани да пуштамо воду кроз дубинске испусте или преливе“, објашњава Фргања.

Он додаје да је предузеће успјело да одржи висок стандард заштите, наглашавајући: „Од 2010. године нисмо преко бране пуштали плутајући отпад низ воду.“

Потребна је системска реакција три државе

Иако је основна дјелатност хидроелектране производња електричне енергије, предузеће је приморано да свакодневно улаже огромне напоре како би се изборило са смећем које пријети да угрози погоне и безбједност бране.

Ипак, јасно је да ово није битка коју један субјект може добити сам. Фргања поручује да је проблем системске природе и да захтијева хитан ангажман надлежних институција из Србије, Црне Горе и БиХ.

„Сами овај проблем не можемо ријешити без помоћи три државе“, закључио је Фргања, упозоравајући да је тренутна ситуација неодржива и да пријети да трајно уништи екосистем Дрине и сав туристички капацитет који је ова ријека вјековима градила.

Док се чека на конкретне међудржавне споразуме и чишћење узводних токова, Дрина наставља да носи терет немара свих нас, претварајући своју тиркизну љепоту у мутну слику еколошког колапса.