И у Бијељини се ових дана "дише на шкрге"

Загађеност ваздуха све је већа. Повишене су и суспендоване честице које чини смјеша дима, чађи и тешких метала. На лош ваздух жале се сви. Еколози годинама указују на проблеме. Ложи се свашта. Лош квалитет угља, са високом концентрацијом сумпора, аутомобили...неки су од основних извора загађења.

"Саобраћај у принципу учествује са неких 50% удјела у загађењу ваздуха, а током зимске сезоне и сезоне гријања имамо проблем као и сваке године, грејна сезона, кориштење фосилних горива, угља са великом концентрацијом сумпора или нискоквалитетног угља који проузрокује већу концентрацију загађујућих честица у ваздуху. И шта се дешава? Причамо само тако годинама, а нико не жели да изађе из своје зоне комфора и не вози аутомобил по центру града или да нађемо неко рјешење на шта ћемо се гријати", рекла је Снежана Јагодић Вујић, еколог.

Љекарима се обраћа све више грађана. Дјеца, одрасли, хронични болесници- кашаљ, стезање у грудима симптоми су које доводе грађане у све већем броју у амбуланте.

Градови и општине

Дио Бијељине поново без гријања

"Оно што је у ствари кључно код аерозагађења је изложеност, односно трајање изложености том аерозагађењу. Епидемиолошке студије су показале да дуготрајна изложеност загађивачима ваздуха годинама трајања током живота доводе до смањења животног вијека. Ако је повишен ниво загађености данас ви ћете да кашљете, да имате пецкање у грлу, стезање у грудима. То су краткотрајни ефекти, а дуготрајни ефекти је у ствари појава тих хроничних обољења", рекла је прим. др Слађана Трифковић, пулмолог.

И док сви аларми „горе“ и упозоравају на високо загађење, Градска власт годинама занемарује аерозагађење као горући проблем. Ни данас о овој теми нису хтјели да говоре. Стручњаци кажу да би се загађење ваздуха могло избјећи преласком на алтернативне изворе енергије, за шта у Бијељини постоје услови, али од тога за сада ништа.