Аларм у Хрватској: Стигла опасна штеточина

Налаз је потврђен у склопу службеног надзирања, након што је једна јединка пронађена у феромонској ловки, а идентификацију је потврдила референтна лабораторијска анализа Хрватске агенције за пољопривреду и храну.

Како ће Хрватска спријечити ширење јапанског пивца?

С обзиром на налаз у Максимиру те могућност случајног уноса путем људи, опреме или возила, Министарство пољопривреде, шумарства и рибарства Хрватске израдило је Акциони план за спрјечавање његовог даљег ширења и могућег удомаћивања у тој земљи.

"Планом су предвиђене мјере надзора, праћења и, по потреби, искорењивања штетног организма. Активности укључују додатно постављање феромонских ловки, визуалне прегледе терена те континуирано праћење појаве штеточине", наводе из Министарства пољопривреде, шумарства и рибарства Хрватске.

Акциони план, наводе из министарства, биће флексибилан и према потреби ажуриран у складу с новим налазима и резултатима надзора.

Шта би грађани требало да ураде ако примјете јапанског пивца?

Министарство је позвало грађане, посетиоце и шетаче у Максимиру на сарадњу током провођења појачаног надгледања.

На подручју парка већ су постављене феромонске ловке које служе за праћење присутности штеточина. Грађани се моле да ловке не дирају, не премијештају и не оштећују како би праћење било што боље.

У случају уочавања сумњивих јединки или знакова присутности јапанског пивца, грађани се позивају да јаве, по могућности уз фотографију и локацију, доставе на е-маил Министарства пољопривреде, шумарства и рибарства, Од‌јел за биљно здравство: HR_plant.health@mps.hr или Државног инспектората Републике Хрватске fitosanitarna.inspekcija@dirh.hr.

Регион

Осуђеник у црногорском затвору осумњичен за силовање затвореника

Надлежне институције истичу како су правовремена дојава и сарадња јавности кључне за рано откривање и спречавање ширења ове опасне инвазивне штеточине.

Зашто је јапански пивац једна од најопаснијих инвазивних штеточина?

Иначе, јапански пивац сврстан је међу приоритетне карантинске штетне организме Европске уније због потенцијално великих посљедица по економију, животну средину и друштво. Ради се о изразито полифагној штеточини који напада више од 400 биљних врста, укључујући пољопривредне, воћарске, повртларске и украсне културе.

Одрасли облици хране се лишћем, цвјетовима и плодовима, док ларве оштећују коријенов систем, што може довести до слабљења биљака, пропадања травњака те значајних губитака у пољопривредној производњи.

Одакле долази јапански пивац и где је већ пронађен?

Штеточина потиче из источне Азије, а у посљедњим деценијама проширио се на Сјеверну Америку те поједине дијелове Европе, гдје се сматра озбиљном пријетњом биљним културама и екосистемима.

Прије две године пронађен је у Словенији, преносе Независне.