34 године од страдања у Брадини: Сјећање на 48 убијених српских цивила

Брадина, која је прије рата била етнички чисто српско село са око 700 становника, постала је поприште незапамћеног злочина 25. маја 1992. године. Здружене снаге „Зелених беретки“, „Патриотске лиге“, ХОС-а и ХВО-а, бројале су око 3.000 припадника и том приликом покренуле општи напад на нејач.

Крвави пир над немоћним цивилима

У првом налету свирепо је убијено 38 Срба, док је у наредна два дана број жртава порастао на 48. Тијела 26 жртава злочинци су бацили у масовну гробницу, коју су ископали у порти спаљеног и разореног Храма Вазнесења Господњег.

Они који су преживјели почетни покољ, депортовани су у логоре Челебићи и Мусала, гдје су изложени нехуманим мучењима. У тим казаматима живот је изгубило још 22 цивила, док се за посмртним остацима пет лица трага и након 34 године.

Правда – недостижна мисија?

Иако постоје бројни докази и свједочења, процес утврђивања одговорности обиљежиле су бројне контроверзе. Предмет против кључних оптужених, Јасмина Гуске, Енеса Туцаковића и Миралема Мацића, окончан је на бизаран начин – сва тројица су преминула у јануару 2012. године, непосредно прије него што су требали свједочити о наређењима која су стизала из политичког врха тадашњег Сарајева.

Данас се пред Судом БиХ води маратонски процес у предмету „Есад Рамић и остали“, у којем су оптужени припадници Армије БиХ и ХВО-а за убиства, мучења и прогон српског народа из Брадине. Породице жртава деценијама чекају коначну пресуду, указујући на чињеницу да правда која споро стиже за њих представља наставак страдања.