Паника у Конгу: Епидемија еболе измиче контроли, зараза се шири непримијећено

Здравствени званичници и јавност су све забринутији, док се сукоби и напади на установе у којима се третирају обољели интензивирају.

У провинцији Итури, жаришту епидемије, група бијесних становника упала је у здравствену установу у Рвампари, захтијевајући тијела својих рођака који су умрли од еболе. Дан касније, запаљен је шатор за обољеле у болници у Монгбалуу, одакле је најмање 18 особа за које се сумња да су заражене побјегло, изазвавши општу панику.

Број жртава расте

Троје волонтера Црвеног крста умрло је, како се сумња, од еболе коју су вјероватно добили током руковања тијелима преминулих још крајем марта, прије него што је епидемија званично идентификована. До сада је забиљежено 177 сумњивих смртних случајева и 750 сумњивих случајева заразе.

Епидемију изазива ријетка врста еболе позната као бундибугјо, за коју не постоји потврђена вакцина и која убија око 30 одсто заражених. Свјетска здравствена организација (СЗО) подигла је процјену ризика по јавно здравље у Конгу са “високог” на “веома висок”, упозоравајући да би се епидемија могла прелити и на сусједну Уганду.

Изазови у региону Итури

Итури је ратом разорено подручје, густо насељено и испресијецано рударским путевима, што олакшава ширење вируса. Поред оружаних сукоба који онемогућавају допремање помоћи, здравствене службе суочавају се са дубоким неповјерењем локалног становништва према спољним властима.

Ситуација у Уганди

Број заражених у Уганди порастао је на пет, међу којима су здравствени радник и возач који је превозио прву жртву. Стручњаци страхују да је стваран број заражених знатно већи јер се вирус седмицама ширио непримијећено, сада већ и у градским срединама.

Шта је сој бундибугјо?

Овај сој је добио име по планинском округу у Уганди гдје је први пут избио 2007. године. С обзиром на то да је изузетно риједак, није био укључен у стандардне лабораторијске тестове у региону, што је додатно одгодило идентификацију. Иако дјелује нешто мање смртоносно од заирског соја који је опустошио Западну Африку 2014. године, његова непредвидивост и недостатак вакцина чине тренутну епидемију изузетно опасном.

Симптоми и преношење

Ебола се преноси контактом са тјелесним течностима (крв, зној, пљувачка) обољеле особе, а тијело остаје заразно и након смрти.

Рани симптоми: грозница, умор, болови у мишићима, главобоља и бол у грлу.

Каснији симптоми: водена дијареја, мучнина, повраћање, унутрашње и спољно крварење, те отказивање органа.

Иако је вирус веома смртоносан, СЗО истиче да је мало вјероватно да ће изазвати пандемију јер није ваздушно преносив, а људи углавном нису заразни прије појаве симптома. Ипак, напори на сузбијању епидемије у овом региону остају трка са временом, преноси Блиц.