Ево ко има право на подстицаје и шта је потребно за исплату: Велико интересовање пољопривредника

„Већина пољопривредника се слаже да би без подстицаја већина пољопривредне производње била на граници рентабилности и у сваком случају Република одваја 180 милиона КМ за подстицај и развој пољопривреде“, казао је Љубинко Кецман начелник у Одјељењу за директна плаћања у Агенцији за аграрна плаћања Републике Српске.

Правилником о условима и начину остваривања новчаних подстицаја у пољопривреди предвиђено је да право на подстицај на средства за сјетву озиме пшенице, а односи се на 2025. годину, остварују сви они, који испуне услове, а висина премије се креће од 500 КМ по хектару засијане површине, појашњава Кецман.

„Ми смо тренутно у фази обрачуна и један дио пшенице јесте исплаћен и признато је око 24.200 хектара и исплаћено у првом кругу. Сада смо тренутно у фази додатних обрачуна, гдје се детаљније врши и теренска контрола али се и путем апликације провјерава да ли су на тим парцелама били усјеви с обзиром да је углавном завршена жетва“, казао је Кецман.

Пољопривредници су од тренутка сјетве до 15. маја имали прилику да изврше пријаву у регистру производње пољопривредних газдинстава. Подносили су се и захтјеви током марта и априла мјесеца, након чега се креће са процесом обраде података.

„Ми приликом обраде захтјева за пшеницу и уљарице, односно сунцокрет, соју, уљану репицу, имамо земљишни информациони систем, који нам омогућује да вршимо идентификацију, мапирање и контролу тог земљишта“, поручује Кецман.

Он је нагласио да са великом сигурношћу, сателитски снимак препознаје културе на парцелама те је преко 95 одсто сигурно да је поменута парцела била под пшеницом.

„Дакле све парцеле које су валидиране као такве су исплаћене у првом кругу. Укупно је поднесено захтјева за 28.200 хектара, ми смо у првом обрачуну исплатили 24.200, остало је још неких 4.000 хектара за додатну контролу. У те 4.000 хектара имамо 2.500 хектара гдје је сателитски снимак рекао да нема пшенице. Нешто око 1.500 хектара јесте спорно и ту се тренутно врше додатне контроле што административно, што на терену“, поручује Кецман.

Које услове морају испунити произвођачи?

„На почетку године Правилник прописује да постоје општи услови, односно да је уписан у регистар пољопривредних газдинстава, да има активан статус, а што значи да је извршило ажурирање података у регистру и да нема дуговања према министарству, затим да је извршена надокнада за противградну превентиву и да је извршена пријава доприноса у зависности од тога да ли су у питању комерцијална или некомерцијална газдинства у питању, пријава доприноса за претходну годину у Пореској управи“, казао је Кецман.

На овај начин се пољопривредницима отвара пут како би постали активни корисници поменутих права и подстицаја.

„Сваки члан и свака мјера има детаљно описану процедуру. Код пшенице је било додатно да уз захтјев доставе рачун о набавци декларисаног односно сертификованог сјемена и то је било довољно за почетак обраде“, казао је Кецман.

До средине августа се очекује завршавање и другог обрачуна, а динамика исплате иде планираном динамиком.

„15. маја су исплаћене све обавезе за 2025. и од буџета 2026. исплаћено је 40 милиона средстава, највећи дио за премију на млијеко, а добар дио на пшеницу као једну од већих мјера. Ми очекујемо да би за пшеницу требало издвојити око 13 милиона. Динамика исплате премија за млијеко иде око 20. у мјесецу континуирано. Производња млијека је мала тежак период и још увијек је тако, министарство, односно Република издваја 30 фенинга по литру откупљеног млијека крављег и до 80 фенинга за козје и овчије млијеко. Десили су се неки поремећаји у неком окружењу и ширем тржишту и ми се не можемо везати за то, ми смо мало тржиште. С обзиром да је било смањења цијене откупа и чак и одређивања квота за откуп, произвођачи млијека јесу у тешкој ситуацији, али мислим да ће ускоро проћи“, рекао је Кецман.

За које врсте улагања су конкурисали пољопривредници?

Ријеч је углавном о капиталним инвестицијама. Највеће интересовање је за тракторе, прикључке, опрема у сточарству и капиталне инвестиције у прехрамбеној индустрији.

Интересовање је велико, како каже Кецман, око 70 милиона КМ је резервисано за набавку и улагање у капиталне инвестиције.

„Ту се поврат средстава врши у износу од 40% за комерцијална и 20% за некомерцијална и имамо позитивну дискриминацију за жене и младе до 40 година, ако су они носиоци газдинстава добијају додатних 5-10% и сваке године се расписује овај јавни позив како би се избјегла неизвјесност да знају корисници шта их очекује и да могу ићи у реализацију“, рекао је Кецман.

Најчешће грешке током пријаве

Грешке које се понављају се свакако односе на административне препреке, односно захтјеве гдје су дужно да врше редовно ажурирање података, доприносе, противградна превентива, да регулишу своја дуговања.

„Прва мјера која у прољеће креће је обрачун регресираног дизела, гдје имамо преко 15.000 корисника регресираног дизела, 17.000.000 литара је одобрено и све је у фази реализације до средине октобра и тада се те базе података прочисте и сви који не добију регрес за дизел гориво они исправе грешке, мада буде ситних грешака, али ту је и жалбени рок и увијек се иде у корист корисника“, рекао је Кецман.

Уредна документација

„Правилником су корисници обавезни да три године чувају документацију ради инспекцијског прегледа, али како би водили и евиденцију због самих себе, шта су радили током претходног периода“, рекао је Кецман.