Дакић за АТВ: Немогуће да видите корист у страном диктатору

„Можемо очекивати да је то реалан сценарио и реалан исход једне комплексне дипломатије, политичке и правне борбе представника Републике Српске, који у претходним годинама константно изражавају став да је дошло вријеме, да је друштво сазрело за самосталне политичке процесе и самосталан политички и демократски развој“, казао је Дакић.

Из Републике Српске, како тврди Дакић, могу се чути јасне поруке и то не само у политичком већ и правном и дипломатском, а интензивније су од 2021. године, док се још увијек разговарало о именовању новог високог представника, када је и Народна скупштина Републике Српске, позивајући се на свој уговорни статус у Анексу 10 Дејтонског мировног споразума, инсистирала да до тог именовања и не дође.

„По Дејтонском мировном споразуму, став уговорница је пресудан јер да би уопште поступак именовања високог представника био у оквирима, онога што је уговорено. Међутим, овај пут, 2021. године, не само да је занемарена воља уговорнице већ је један круцијално важан сегмент у процесу именовања у потпуности занемарен, односно заобиђен, а то је Резолуција Савјета безбједности УН-а. И, ми ово што смо имали од 2021. године је била страна власт по свим параметрима и међународног права, страна власт, коју је овдје проводила Република Њемачка преко свог дипломате, господина Кристијана Шмита“, рекао је Дакић.

Какве су поруке из Стејт Департмента?

„Уопште та идеја да се Сједињене америчке државе не ангажују на глобалном плану на такав начин, постоји откад постоји и кандидатура господина Трампа на изборима за предсједника. То је једна од ствари, коју је он промовисао у току своје кампање и негдје је током прошле године у јануару мјесецу објављена детаљнија анализа да САД држе на апаратима, држе у постојању чак око једна четвртине од укупног броја држава у свијету. На овај или онај начин су зависне од америчке помоћи, односно њихова егзистенција зависи од америчке помоћи, а што указује да су оне амерички пројекат и да нереално постоје“, поручио је Дакић.

Када је ријеч о нашем региону, ми имамо управо таквих творевина, а што је заправо Косово те Босна и Херцеговина, која је међународни пројекат, према Дакићевим ријечима.

„У САД-у је сазрела идеја да немају више интерес да се баве таквим стварима и то је већ негдје почело да се манифестује кроз политике које проводи нова администрација па смо тако видјели у јануару ове године да су САД напустиле неких 66 међународних организација, уговора и конвенција као и споразума јер су сматрали да је њихов рад дјеловање супротно суверенитету САД-а. Тако да та глобална појава којој свједочимо, односно понашање САД-а на глобалном политичком плану, онда свакако да се манифестује и на неком локалном нивоу, а то је код нас у БиХ“, нагласио је Дакић.

Оно што се може видјети у документу Стејт Департмента, како каже Дакић, је једна реална слика, односно реалан приступ ситуацији у БиХ. Према његовим ријечима у БиХ је до сада постојало неколико пропуста, који су одударали од реалности, али с друге стране јасно осликавали вољу, која се жели створити на простору БиХ.

„Оно што можемо сада са олакшањем да прихватимо и уочимо јесте да они у БиХ идентификују стране, што значи Републику Српску и ФБиХ и евентуално централне органе БиХ. Дакле, за разлику рецимо од Србије или других неких држава или других држава, које су поменуте у извјештају, гдје се идентификују државе као државе, односно владе као владе, које представљају цјелокупну државу у БиХ се ипак идентификују и стране“, рекао је Дакић.

Дакић је ово оцијенио као номинално и формално-правно тако, али и што је посљедњих 30 година, од потписивања Дејтонског споразума системски деградирано и занемаривано да би се произвело нешто друго, односно, да би се од међународног уговора, као што је то Анекс 4 направио Устав једне државе.

„Можемо да кажемо да смо на својој кожи осјетили како иде тај процес и то је један врло опасан експеримент, који у пракси није реалан да заживи и оно што је најважније није реалан да опстане. Као што видите сад када се отвара питање да ли ће нови високи представник уопште доћи па и ако дође, шта ћемо са одлукама и актима, које су за све ове године донијете ван дејтонског поретка, односно ван уговореног начина одлучивања. Нарочито са оним актима који нису прошли Парламентарну скупштину и друге органе БиХ“, рекао је Дакић.

По сили закона, односно само по себи би се све поменуто могло ставити ван закона, како тврди Дакић јер поменути акти не представљају дио уговорног правног поретка у БиХ.

Коме погодује ОХР?

„Номинално, ја не могу да видим да су они некоме донијели неке наручите користи. Ако ћемо поступати поштено, са начелима добре вјере и равноправности у БиХ, онако како смо се договорили 1995. године, немогуће да ви видите корист у страном диктатору, који има неограничен а овлашћења и не само правосудна, односно судска, извршна и законодавна већ има и неограничена политичка овлашћења. Ја не могу да схватим да постоји било какав домаћи фактор који би прижељкивао такву ситуацију и радовао се таквој ситуацији, осим ако не припадају неком идеолошком и политичком усмјерењу, које је већ реликт не тако давне прошлости, али је то вријеме прошло када се могло сањати да нека супер сила ствара државе и идентитете чак“, рекао је Дакић.

У БиХ постоји процес, који је покренут од стране Уставног Суда БиХ, који се не односи сам на примјену Анекса 4 унутар Дејтонског мировног споразума већ нешто што се односи на изградњу идентитета ових народа овдје, који живе неки замишљени унитарни ентитет, гдје је по одлукама Уставног суда БиХ представљено да национални симболи Срба вријеђају друге, а што је потпуно неспојиво са демократијом те да поменуто не постоји нигдје у Европи, како истиче Дакић.

„Да национална, вјерска обиљежја могу бити увредљива сама по себи и то просто није реалан концепт. То показује само степен одступања Уставног суда БиХ од своје улоге, као је договорено у Дејтонском споразуму, односно, он је био само дужан да примјењује, а не да мијења или тумачи или надограђује, у неком екстензивном смислу Дејтонски мировни споразум. Могу да кажем бар из угла генерације којој ја припадам да нам није јасно да неки интелектуалци из БиХ прижељкују да БиХ остане у статусу међународног протектората, односно у статусу стране власти. То је можда примјер неког антиуставног дјеловања и рушења државног поретка, радије што смо имали да је дјеловање у оквиру правног поретка БиХ, односно поступање на основу Устава Републике Српске и потписивање неког закона представља неки анти-државни чин“, поручио је Дакић.

Како је он нагласио, све наведено би се у неким мање демократским системима третирало као велеиздаја јер се не може рећи да неко ради у интересу БиХ, а заступа ставове да на овим просторима опстане страна доминација или диктатура на начин како тренутно постоји.