Додик: Уставни суд БиХ је мјесто српске инквизиције

"Тај суд није мјесто равноправног гледања и спровођења Устава БиХ који је потписан у Дејтону као Анекс четири. Тај анекс су потписале Република Српска и Федерација БиХ", рекао је Додик новинарима у манастиру Ступље код Прњавора.

Додик је навео да би Народна скупштина Републике Српске могла да изабере судије у Уставни суд БиХ када из то суда оду странци.

"У некој нашој наивности пуштали смо да у Уставни суд БиХ иду представници које бира Народна скупштина, а који тамо не могу ништа да ураде", рекао је Додик.

То је, каже, имало смисла до прије десетак година док Уставни суд БиХ није почео да се инструментализује и док су судије биле колико-толико објективне.

Република Српска

Додик: Наше светиње су мјеста окупљања, вјере и духовне снаге српског народа

"Касније се видјело да су били у функцији исламске државе на овом простору како то замишља СДА и муслимани у Сарајеву. Онда су се ставили у њихову функцију тако што су три муслимана и два странца прекршили безброј пута Устав и наметнули се као уставотворци, а онда су говори да ту има представника свих народа, што није било тачно". рекао је Додик.

С обзиром да су Анекс четири Дејтонског споразума потписале Република Српска и ФБиХ, каже Додик, само на том нивоу Устав БиХ може да се мијења.

"Предвиђено је да свака промјена која би подразумијевала договор на нивоу БиХ мора имати сагласност Народне скупштине Републике Српске", рекао је Додик.

Подсјетио је да су делегација СНСД-а и ХДЗ-а постигле договор да БиХ може ићи даље само под условом да нема високог представника, да нема бонских овлаштења и да све наметнуте одлуке високих представника морају да буду укинуте.

"Евентуално се неке одлуке се могу потврдити у Парламентарној скупштини БиХ, а оне које се не потврде сматрају се укинутим. То је дејтонски принцип и можда спаносна прича за БиХ, јер не видим други начин како она може ићи даље". рекао је Додик.

Правосуђе БиХ зависно од муслиманске идеологије о једној вјери

Предсједник Додик изјавио је данас да су правосуђе и Суд БиХ зависни од муслиманске идеологије о једној вјери и потреби да се хришћани избаце са овог простора.

Поводом најављеног доласка америчких истражилаца у Дервенту, гдје би сутра требало да узму изјаве од српских логораша, Додик је истакао да су муслимани све вријеме лагали о злочинима и имали своју публику која их слушала, а да сада долази неко објективан да сагледа српско страдање.

Подсјетио је на страдање дјечака Слободана којег су на кућном прагу заклали муслимани предвиђени Насером Орићем када се вратио по свог пса како би са њим отишао у избјеглиштво.

"Нико о томе није разговарао. Ви онда дате муслиманским судијама да они пресуђују о том злочину. И увијек је то ништа, а када дочекају мене, онда ме максимално суде", рекао је Додик новинарима у манастиру Ступље код Прњавора.

Он је поновио да је судија Сена Узуновић, заклети активиста СДА, која је ослободила убице дјеце у Брдини код Коњица, гдје је имала командну одговорност.

"И ми говоримо о томе како је сад правосуђе у БиХ независно. Правосуђе и Суд БиХ завистан је од муслиманске идеологије о једној вјери и потреби да се хришћани избаце са ових простора", навео је Додик.

Долазак америчких истражиоца-тужиоца у Дервенту очекује се сутра. Они би требало да узму изјаве од осам логораша о страхотама које су претрпјели у злогласном логору за Србе у војном складишту Рабић 1992. године.

У Дервенти су током протеклог рата, док још није била ни формирана Војска Републике Српске, хрватске и муслиманске снаге напале локално становништво српске националности.

Формирани су логори за Србе, међу којима је најозлоглашенији био у Дому војске и на локацији Рабић.

У логору Рабић, формираном у априлу 1992. године, било је заточено 120 Срба док је укупно кроз дервентске логоре прошло више стотина српских цивила.