"Историјско вријеме за српску у међународним односима"

Ријеч је, каже, о историјској посјети, која није прва такве врсте, нити ће бити посљедња таквог квалитета, ранга и значаја за Републику Српску.

"Протеклих година Цвијановићева, али и остали званичници Републике Српске имали су изузетно значајне састанке у Њујорку, УН, али и са представницима администрације америчког предсједника Доналда Трампа", указала је Гутић Бјелица.

Она је истакла да је то резултат дугог и мукотрпног рада кабинета српског члана Предсједништва БиХ и предсједника Републике Српске, визије предсједника Милорада Додика и његових сарадника, а однедавно и Канцеларије за међународну сарадњу Републике Српске.

"Ти напори су били да се у свијету представи Република Српска, њени ставови, историја, па и будућност", рекла је Гутић Бјелица и додала да је, након успостављања одличне сарадње са Русијом, Кином и Мађарском, дошла на ред и Трампова.

Она је указала да се мора цијенити напор и жеља Трампове администрације да разумије овај регион, српско питање и ставове, истину коју Република Српска представља, јер јој је то било онемогућено 30 година.

"Ово је историјско вријеме за Републику Српску, за њене лидере и народ. Мислим да је ово прилика коју морамо паметно искористити, не само ради исправљања лажних представа о Републици Српској и српском народу и грађанском рату, него и због наше садашњости, али највише због будућности", рекла је Гутић Бјелица.

ОСПОРИТИ БОШЊАЧКЕ ПОКУШАЈЕ ДА "МОНОГРАФИЈУ" ПРЕДСТАВЕ КАО СТАВ СВИХ

Гутић Бјелица је изјавила да Министарство иностраних послова у Савјету министара не смије бити продужена рука бошњачке политике, те да се мора оспорити намјера бошњачке стране да се "монографија" о дипломатији у БиХ представи као став свих народа у БиХ јер то није.

Она је навела да је за Републику Српску и све њене представнике у заједничким институцијама, неприхватљив период од 1992–2022. којим је обухваћен овај документ.

"Прије свега, врло је упитно ко је радио на овом документу, ко га себи присваја, да ли институционално или приватно? Ко је био укључен у израду тих докумената, ко је давао прилоге за израду?", рекла је она.

Она је указала да од почетка рата до потписивања Дејтонског споразума није било заједничке спољне политике, бар не такве да се у обзир узме и став српског народа.

"Да се у обзир узимао став српског народа, до рата не би ни дошло", напомиње Гутић Бјелица.

Она је рекала да је и након потписивања Дејтонског споразума било упитно колико се поштовало дејтонско гласање и одлучивање, колико су сва три народа и њихови ставови и два ентитета били узимани у обзир.

"Сви ми који смо деценијама у заједничким институцијама свједоци смо покушаја да се једна истина наметне у име свих, једна визија, један став о БиХ и опирали смо се тим покушајима", истакла је Гутић Бјелица.

Она је изразила увјерење да ће бошњачка страна покушати да овај документ представи као став свих народа у БиХ.

"На нама је да га оспоримо и да ту њихову намјеру онемогућимо", нагласила је Гутић Бјелица.

Она је поручила је да Министарство иностраних послова није и не смије бити продужена рука бошњачке политике, а да то јесте скоро сваки пут када је на челу био министар из реда бошњачког народа.