Коридор живота - 34 године од битке за опстанак

Теже је било када су због недостатка кисеоника у бањалучком породилишту умирале бебе. Теже је било када се за пут живота гинуло. С’ лакоћом је данас пјешачио. За 12 беба. За саборце. За оне који нису дочекали да виде Коридор пробијен.

"Док год могу, ићи ћу овако. Је ли било тешко, напорно? За сада није. Јесте да је седамдесета година. И нека Српска живи дуго", рекао је Златко Стефановић.

Ратних дана сјећа се и Обрен Живанић. Много тога се промијенило, али сјећање на пробој Коридора не блиједи. Као припадник војске учествовао је на више ратишта у Посавини. Након повлачења једне јединице распоређен је на коридорски правац. Борци су тада, како и сам каже, знали само једно, - морају одбранити народ и пробити пут који је значио опстанак.

"Када погледам све ово није ми жао све патње. Жао ми је момака. Тешко ми је. Пуно је другара остало, али…Шта ћете. Морало се. Требало је то сачувати", рекао је Обрен Живанић, припадник Требавске бригаде.

"Не стидим се никад, јер сам бранио свој народ. Тешка сјећања. Сјећаш се..ево имам и овђе својих ратних другова. Имам својих пријатеља који су са мном радили у Хрватској. Ево сада сам срео једног након 30и нешто година. Тешко ми је овако када се све ово дешава. Ево види гдје су наши најхрабрији синови дали животе", рекао је Ђорђо Максимовић, припадних Пете козарске бригаде.

Република Српска

Минић: Вукови са Вучијака - елитна херојска јединица

Била је то битка за живот или смрт. Бити или не бити, опстати или нестати присјећа се и ресорни министар. Циљ није био само војна побједа, већ повезивање западног и источног дијела Републике Српске са матицом Србијом. Засигурно је спријечен и неки нови геноцид над српским народом у западном дијелу Републике Српске.

"Да ова операција није успјешно изведена, сигурно судбина српског народа била потпуно неизвјесна, посебно у овом западном дијелу Републике Српске и сигурно Републике Српске Крајине. Али тешко било очекивати да би источни дио Републике Српске у таквим условима опстао. Сигурно ми данас у те операције није било, не би имали слободу, не би имали Републику Српску", рекао је Радан Остојић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.

"Драго ми је што смо на многим оваквим манифестацијама заједно, захваљујући договору председника Александра Вучића и председника Додика, и што тиме из дана у дан, из недеље у недељу, шаљемо поруку да смо ми један јединствени народ и да делимо историјску судбину", рекао је Никола Вукелић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије.

Борбе су трајале данима. Линије су помјеране метар по метар. Губици велики, али о одустајању се није размишљало. Српска ни данас не жели никог да мрзи, нити је то икада био случај.

"Као припадник ВРС-а, имам да кажем да морамо дићи главу и да све и један борац Српске и њихови потомци морају бити поштовани. Добој је данас дао примјер и желим да их похвалим, како и на који начин постоји емпатија према тим категоријама", рекао је Саво Минић, предсједник Владе Републике Српске.

Војничких дана сјећа се и Милорад Додик. Било је то вријеме када су, како каже, Муслимани хтјели формирати државу по своме. План је био одвојити БиХ од Југославије и Србије. Пробојем Коридора Срби су само хтјели слободу. Управо зато дионица ауто-пута од Добоја до Брчког треба да носи назив "9. јануар - Коридор живота’’.

"Ми нисмо хтјели БиХ коју ћемо терорисати и мајоризирати Муслимане или Хрвате. Ми смо хтјели само слободу. Слободу на простору који припада Србима. Зато је дошло до Коридора и формирања Републике Српске и њене континуиране борбе кроз све ове године", рекао је Милорад Додик, предсједник СНСД-а.

Од пробоја Коридора, па све до данас, Република Српска постала је једно. На томе хвала генералу Момиру Талићу. Бањалука ће му се одужити.

"Зато ће Бањалука, као највећи град Републике Српске, један трг посветити генералу великану Талићу. Он то заслужује", рекао је Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке.

Најбољи међу најбољима нису дочекали да виде Републику Српску какву данас познајемо. Због њих Коридор не смије остати само дио историје. Трајна је то обавеза да се брига о борачким категоријама и породицама погинулих води кроз конкретна системска рјешења.

На пољима и обронцима Требаве и даље су видљиве посљедице које су обиљежиле тадашњи ток битке. Коридор живота постао је симбол једне епохе. Подсјетник је ту на цијену којом је настала и опстала Република Српска.