Мљекари и министарство траже модел за очување мљекарског сектора Српске

Исплаћене су све обавезе за претходну годину, а повећање премије донијело је позитивне ефекте. Оно што мљекаре мучи је откуп млијека, а проблем би био ријешен његовим сушењем.

„Министрица је разумјела проблем, и она је рекла да ће кроз само неколико дана дати одговор да ли ће они са своје стране моћи нешто да помогну ту активност када је у ријеч о том краткорочном сушењу млијека. Није обећано, али ми вјерујемо да је то министарство односно влада у овом случају, мора наћи нека рјешења“, рекао је Милорад Арсенић, предсједник Удружења мљекара Републике Српске.

Препознајући тренутни проблем откупа млијека, посебно за мале произвођаче у пограничним општинама Српске, представници Удружења мљекара предложили су пројекат успостављања 70 мањих погона за прераду млијека. На тај начин, кажу, дио вишкова могао би бити прерађен и пласиран на тржиште. Разговарало се и о подстицајима за систем крава-теле, подршци домаћим мљекарама и сиранама, те доношењу правилника о декларисању млијека и млијечних производа.

„Један од резултата ових дана је било да ће тај правилник о декларисању млијека и млијечних производа, односно препознавању тих лажи из млијечних производа, већ можда наредне седмице угледати свијетлост дана. И ми ево већ скоро годину дана инсистирамо да се то питање ријеши, да наш грађанин не купује нешто ако није млијеко ако је палмино уље онда напиши само да је то палмино уље, немојте га варати да је то млијеко или сир“, рекао је Миљан Ербез стручни сарадник за пројекте у Удружењу пољопривредних произвођача Републике Српске.

Мјере аграрне политике и континуирана буџетска издвајања дају резултате у сектору мљекарства, порука је ресорног министарства. Тако је у посљедње двије године забиљежен раст производње млијека. А управо мљекари добијају највећи дио аграрних подстицаја.

„Постоје други изазови друге врсте, то је тржиште. Тренутно је таква ситуација у Европи и региону да има вишка млијека због одређених поремећаја у Европској Унији, све се то на неки начин прелило и у РС, као и читав регион. И ево покушавамо свакодневним разговорима да видимо гдје су неки одређени проблеми, гдје су нека уска грла. Пазите морате знати да је од 180 милиона колики је буџет министарства негдје 43% иде на мљекарски сектор, дакле то је сектор који је највише подржан“, рекао је Саша Лалић, помоћник министра пољопривреде Републике Српске.

Најважније је пронаћи одржив модел за збрињавање вишкова и очување редовног откупа, али и донијети конкретне мјере подршке за сушење дијела произведеног млијека, заједничко је мишљење и произвођача и ресорног министарства.