Надничарима радни стаж и здравствено осигурање, дневнице преко банке

Пред посланицима НСРС је Закон о радном ангажовању на сезонским и другим пословима привременог карактера којим ће легализовати и поједноставити краткотрајни рад посебно у пољопривреди, туризму, угоститељству и сличним дјелатностима. Просто речено, рад за дневницу биће опорезован и уведен у легалне токове.

Бенефити за раднике

Увођење "радног ангажовања ван радног односа" у народу препознатљиво као надничење, односиће се на бројне области. Од музичара који изводе викенд свирке, до конобара који су испомоћ на свадбама, берача малина, краставаца, јабука и других послова на пољу.

Радницима конкретно овај закон доноси неколико користи у односу на досадашњу праксу сезонског рада, који се у великој мјери обављао "на црно". Надничари од сада морају да буду пријављени Пореској управи, што значи да се на њиху дневну накнаду плаћају порези и доприноси, чиме стичу прави на пензијско и инвалидско осигурање.

Поред тога прописана је минимална дневна зарада од 30 КМ и максимална од 150. Истовремено, закон доноси погодност за лица која су пријављена на евиденцију незапослених. По овом основу сезонски или привремени рад не доводи до брисања са бироа, нити губитка новчане накнаде за вријеме незапослености. То значи да радници могу прихватити краткотрајне послове и додатну зараду, а да при томе не изгубе статус незапосленог

Закон предвиђа одређена ограничења када је у питању ангажман радника без класичног уговора у раду. Дозвољен је ангажман до 120 дана годишње за сезонске послове и до 60 дана годишње за друге привремене послове.

"Радници желе паре одмах"

На терену ситуација неће бити лака, барем када су пољопривредници у питању. Ко ће доћи да ради за дневницу, а чекати исплату 10 дана, пита Бошко Радић, предсједник Удружења пољопривредника "Села Семберије".

"Морате да схватите да је иначе проблем са недостатком те радне снаге. Нисам против намета и пореза, држави треба плаћати. Али, реално гледајући, по мени то није у реду. Није то само платити доприносе. Ако иду доприноси, та радна снага мора да иде преко рачуна за радне сате. Ако иду радни сати преко рачуна, ко ће доћи да ради? Ситуација је таква да људи који дођу да раде, навече кад крену желе да им се дају паре. Ако направите да то иде преко банке, не можете сваки дан трчати у банку, нити је он вољан да трчи у банку. Неће на рачун, хоће у руке. Долазимо и до повјерења људи. Мораш га довести да ради 10 дана, па послије тих 10 дана да му уплаћујеш паре на рачун.

Радић истиче да се дневнице неће смањити, али ће се ангажовати мањи број људи.

"Чим ангажујеш мањи број људи, одмах је за очекивати да буде мања производња. Не можете ни овако наћи раднике да раде. Знали смо некад преко Омладинске задруге налазити људе да раде, али ако идете преко њих неће ни они џаба радити", каже Радић.

Разлози за доношење закона

Имајући у виду изазове и кретања на тржишту рада и природу сезонских и других послова привременог карактера, разматране су могућности ангажовања сезонских и других радника без заснивања радног односа када су потребе посла краткотрајног, односно привременог карактера који захтијевају тренутни радни ангажман већег броја лица, а који већ нису обухваћени постојећим модалитетима уговора о раду и уговора ван радног односа, које познаје правни систем Републике Српске. Доношење овог посебног закона је у функцији спровођења мјера на сузбијању сиве економије и неформалног запошљавања и увођење наведеног облика радног ангажовања у законске оквире. Сива економија и неформално запошљавање представљају један од водећих изазова са којима се суочавају све земље региона, нарочито уколико посматрају нерегистроване послове (ангажовања на неколико сати дневно, до неколико дана у току седмице) у области пољопривреде (сјетва, жетва и сл. пољопривредне активности), туризма (туристички водич, туристички пратилац, аниматор и сл.), али и у области услужних дјелатности. Непријављена лица у овим областима често остају ускраћена за основна радна права, а која се првенствено односе на уплату доприноса и права која из тога произлазе, док са друге стране држава не успијева да наплати порезе и доприносе и остаје ускраћена за приходе по основу обављања ових дјелатности", наведено је у првој верзији Приједлога закона.

Доношењем закона ствара се правни оквир за поједностављено радно ангажовање на појединим пословима сезонског и привременог карактера без заснивања радног односа. Наиме, омогућавањем овог вида ангажовања створиће се правни основ за додатно поједностављење процедура пријаве и одјаве ових лица у Пореској управи.

Народна скупштина Републике Српске усвојила је у децембру Закон о радном ангажовању на сезонским и другим пословима привременог карактера, али он није ступио на снагу јер га вршилац дужности предсједника Републике Српске Ана Тришић Бабић није потписала. Она је закон вратила у Народну скупштину на поновно одлучивање, заједно са још два закона, како би се обавиле додатне консултације и унаприједила предложена рјешења.