Народна скупштина остаје симбол државности Српске

Настала је из потребе, из убјеђења да се мора сачувати глас српског народа.

Данас, више од три деценије касније, времена су другачија. Нема више барикада и фронтова, али борбе нису нестале.

"Па разлике су неупоредиве. Она је стабилизовала свој политички сyстем, своје друштвено ткиво, своје социјално ткиво. Стабилизовала своје финансије, свој фискални сyстем, привредни сyстем. Република Српска није у рату као тих година. Дакле, Република Српкса није изложена огромном притиску који је био у то вријеме", рекао је посланик првог сазива Народне скупштине Републике Српске Милорад Додик.

Тада је све било много једноставније: један циљ, једна идеја, један народ.

"Ми смо били јединствени као посланици. Били смо као једна породица. Због тога смо успјели да створимо ово што смо створили... Сад неки хоће да се пренесе овлаштење образовања, али се то не може пренијети. Јер, образовање у БиХ није јединствено, оно је поцијепано по 10 кантона", истакао је посланик првог сазива Народне скупштине Републике Српске Рајко Касагић.

Јединство, ријеч која се данас све ријеђе чује у скупштинским клупама.

"Те 1991. године први сазив Народне скупштине српске је на величанствен начин донио одлуке. Постојала је национална елита и озбиљно размишљање да се не поклекне. Створена је одбрамбена линија за Српски народ", казао је предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић.

Ипак, умјесто ратних фронтова, данас су борбе политичке и дипломатске. Бивши предсједник Народе скупштине каже да су деведесете биле вријеме страха, али је слога била пресудна:

"Били смо сложни, одлучни, јер је тада било бити или не бити. Данас, нажалост са велике дистанце свједочимо о нечему што наш народ не одобрава. То су подјеле, неслога. Борба, рекао бих за личне интересе", казао је бивши предсједник Народне скупштине Републике Српске Драган Калинић.

А управо те подјеле, каже Младен Илић, посланик СНСД-а, данас су највећа препрека.

"Оно што данас гледамо је нешто нажалост супротно томе. Имамо прилику да видимо велику подијељеност унутар Народне скупштине Републике Српске. Велику политичку поларизацију на једне и на друге. Никако да дођемо заједно до неког заједничког циља, заједничке ријечи. Без обзира колико некада, поготово сада у овом тренутку, те пријетње могу бити озбиљне. Доста је било напада на Народну скупштину, поготово због онога што сам рекао на почетку, шта она нама представља и самим тим увијек је предмет искушења и сви они људи који је чине су предмет искушења", додао је посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Младен Илић.

Иако политички вјетрови често мијењају правац, Народна скупштина остаје симбол државности Српске. А да би то остала, потребно је више стабилности и ауторитета, поручује професор уставног права Миле Дмичић.

"Морамо имати далеко стабилнији уставни, правни и политички статус ентитета унутар БиХ. Морамо имати далеко више ауторитета у односима према међународној заједници која је још увијек овдје у смислу протекторатског, вазалског или неког другог дјеловања да тако кажем, гуши све оно што зовемо демократским, слободом, људским моделом", казао је професор уставног права Миле Дмичић.

Од те октобарске ноћи 1991. до данашњих дана, Народна скупштина Републике Српске била је свједок историје, од ратних одлука, преко Дејтона, до данашњих борби за надлежности и имовину. Политичке околности се мијењају, али Народна скупштина остаје срце и штит Републике Српске.