Народна скупштина Републике Српске: 35 година историје и изазова

Прије 35 година за вријеме политичких превирања и распада некадашње заједничке државе, почела је да се исписује историја парламентарног живота Републике Српске. У тренутку када су се политичке разлике све више продубљивале, институционално обликовање Српске било је од кључног значаја.

"Сигурно да је било најтеже у првом сазиву, тада су наше посланике изводили из кућа, убијали. Они су доносили најтеже одлуке, успоставили институције, устав и послије рата су били многи прогоњени", рекао је предсједник Народне скупштине Републике Српске

Ненад Стевандић.

Од првог сазива до данас, мијењали су се посланици, политичке већине, предсједници парламената и теме на дневном реду. Мијењао се и начин на који је Скупштина одговарала на политичке и друштвене околности.

"Ово садашње доба је ништа мање ризично од доба које је било тих ратних и поратних година и просто је императив и нека људска потреба, али и национална потреба да будемо око кључних и националних питања заједно да се држимо сви на окупу", казао је некадашњи предсједник Народне скупштине Републике Српске Драган Калинић.

"То вријеме и данашње вријеме је тешко поредити, тада су посланици имали далеко већу одговорност, него данас, имали су теже услове за рад, знало се да већ тада креће ратно стање тако да је Скупштина у том ратном периоду перфектно функционисала", истакао је предсједник Асоцијације "Ствараоци Републике Српске" Стеван Медић.

Послије потписивања Дејтонског мировног споразума, пред парламентом је био нови задатак, изградња и уређење институција у миру. Уставни положај Републике Српске, расподјела надлежности између различитих нивоа власти, однос према институцијама БиХ и Канцеларији високог представника обиљежили су и рад актуелног скупштинског сазива.

"У рату је једноставно Народној скупштини Републике Српске требала одређена храброст , сада поред храбрости у том периоду од 2006. године треба и знање, ипак је ова одбрана Републике Српске и овај период задњих 20 година био скопчан, потребно је много више знања и капацитета неког стручног да би се постигло све што је било потребно у НСРС", рекао је шеф клуба посланика СНСД-а у НСРС Срђан Мазалица.

"Данас, нажалост, НСРС је некако подређена извршној власти..Ипак њен значај је и данас и те како велики и њене одлуке су посљедње на многе изазове који се поставе пред Републиком Српском , ипак одлуке Народне скупштине су те које доносе коначна рјешења", изјавио је посланик СДС-а у Народној Скупштини Републике Српске Недељко Гламочак.

Тридесет пет година касније, изазови су другачији, али су политичке расправе и даље интензивне. Ипак, улога Парламента је одлучујућа за очување Републике Српске и њених интереса.

"Сви добро знамо да је наше јединство залог нашег опстанка. Постоје ствари око којих се не слажемо. Ја сам без обзира на све, биће увијек препуцавања и сукоба, захвалан посланицима СДС-а и ПДП-а и онда кад се нисмо слагали који су у кључним моментима подржали вето српског члана Предсједништва, гласали за резолуције и декларације", додао је Стевандић.

Од Сарајева, Пала, до Бањалуке, мијењало се сједиште, састав Скупштине, дужина мандата и политичке околности у којима је радила. Данас 83 народна посланика одлучују о законима, буџету и најважнијим питањима за Републику Српску. Њихова одговорност није само доношење одлука, већ и контрола рада извршне власти и расправа о правцу у којем ће се Српска развијати. Историја Народне скупштине уједно је и историја институционалног развоја Републике Српске, а одговорност за њен даљи пут остаје на онима који у њој данас одлучују.