Одбијањем апелације, Уставни суд БиХ угрозио уставност и владавину права

Разочаран није, јер од Уставног суда Бих, каже Додик, није ништа ни очекивао.

"Ово није Уставни суд, ово је инквизицијски суд, овдје нема ни в ни п како то каже Радован од владавине права. Овдје је покушај да се оде што даље да се види докле је стрпљење и начин на који они могу да контролишу ситуацију. Дакле, оно што је кључно питање је да је срушен Уставни поредак од стране Уставног суда", јасан је предсједник СНСД-а Милорад Додик.

Одбијањем апелације предсједника Додика, суд је угрозио уставност и владавину права, нарушавајући вољу три народа и државно уређење БиХ, каже професор уставног права.

"Ова одлука је требала бити врхунац антидејтонског дјеловања. Ова одлука је одлука у којој је неко ко је искључиви заштитник Устава, згазио Устав. Ово је одлука која је од БиХ направила протекторат, рекао бих једини у цијелом свијету. Ово је одлука у којој су згазили све. Ово је одлука која не ствара стабилизацију БиХ. Ово је одлука конфликта. Ово је одлука у коначном, којом се руши форма заједничког живота у мултиетничке БиХ. Она је жељела да се створи унитарну, грађанску БиХ. Државу само по вољи једног народа", истакао је професор Уставног права Синиша Каран.

У саопштењу Уставног суда у којем се позива на Анекс 10 општег споразума за мир у БиХ, нигдје не пише да високи представник има овлаштења да доноси законе, ријечи су адвокат Миљкан Пуцар.

"Не можете рећи на основу резолуција Савјета безбједности УН- а. Нема такве резолуције. Не можете рећи на основу бонске декларације која никада није објављена у БиХ и није пропис БиХ. То је донијела неформална група земаља. И ако ћемо се држати те бонске декларације, ту не пише да високи представник било који може да доноси законе.Него може да се бави Савјетом министара и Предсједништвом БиХ. А Парламентом БиХ не може. Јер је то супротно првом протоколу члану 3 Европске конвенције", објашњава адвокат Миљкан Пуцар.

Можемо оцјењивати постојање канцеларије високог представника и права на наметање закона, можемо расправљати о легитимности Кристијана Шмита, али све то замагљује кључну ствар у саопштењу, а то је питање хијерархије правних прописа у БиХ, појашњава бивши судија Уставног суда БиХ.

"Преведено за грађане да је Милорад Додик одбио да потпише указ тај фамозни о коме је ријеч одговарао би по Кривичном закону Републике Српске, ако је потписао, одговара по Кривичном закону БиХ. У сукобу два закона истог нивоа тумачи се према ономе што је виши правни документ . Виши правни документ је Устав Републике Српске. Устав Републике Српске се може процјењивати према Уставу БиХ. Процијењен је да је у складу са Уставом'', изјавио је бивши судија Уставног суда БиХ Златко Кнежевић.

Апелацијом су повријеђена основна људска права и слободе из Устава БиХ. Уставни суд у потпуности је негирао околност да резонује сва она процесна права која су Додику, као апеланту прекршена у самом поступку, каже Марко Ромић.

"Уставни суд БиХ се овим показао као заштитник политике бошњачког Сарајева, а не као заштитник Устава БиХ. Овим је на најгрубљи могући начин од Дејтона па до данас, у протеклих 30 година нарушена дејтонска концепција БиХ. А то значи да у БиХ законодавну власт може да врши Парламентарна скупштина БиХ, и други парламенти Народна скупштина и други парламенти у Федерацији'', нагласио је правник Марко Ромић.

Право у БиХ и политика иду раме уз раме – али, рекло би се ријетко у истом правцу. Случај би се могао наћи и пред Европским судом за људска права у Стразбуру, што би уједно било и крајњи епилог овог процеса и агоније која траје више од три мјесеца.