Потресно свједочанство о страдању Багоје Ђураша

Поводом писма компаније чији назив асоцира на познату групацију из арапских земаља у којем се исказује интерес за куповину хотела "Монумент" на Мраковици, Јавор је рекао да јавност, институције Републике Српске и град Приједор морају да буду укључени у сваку одлуку која се тиче Козаре, планине од националног и историјског значаја.

У Дервенти су током Одбрамбено-отаџбинског рата, још прије формирања Војске Републике Српске, хрватске и муслиманске снаге извеле напад на српско становништво. Истовремено је формирано више логора за Србе, међу којима су најзлогласнији били Дом војске и логор Рабић, под контролом 103. бригаде Хрватског вијећа одбране (ХВО).

Кроз дервентске логоре прошло је више стотина Срба који су били изложени мучењу, батинању, понижавању и другим облицима ратног насиља.

Поводом најављеног доласка америчких истражилаца у Дервенту, гдје би сутра требало да узму изјаве од српских логораша, Милорад Додик је истакао да су муслимани све вријеме лагали о злочинима и имали своју публику која их слушала, а да сада долази неко објективан да сагледа српско страдање.

О страхотама које су преживјели за Меморијални центар Републике Српске говорили су бивши логораши и чланови породица оних који нису дочекали слободу.

Дервента 1992. године остаје једно од најтежих мјеста страдања Срба у Посавини. Град који је деценијама градио заједнички живот, постао је мјесто прогона, логора и убистава.

Посебно мјесто у колективном сјећању заузима Чардак и Васкрс 1992. Године, празник који за хришћане симболизује васкрсење и живот, за многе српске породице у Дервенти постао је дан страдања, растанка и губитка најмилијих. Једна од жртава био је Благоје Ђураш којег је након заточења у Дому ЈНА у Дервенти на најмонструознији начин убила Азра Башић, тадашња припадница Хрватског вијећа одбране.

Услиједиле су године агоније јер породица није знала гдје се налази тијело убијеног Благоје. Тек 2003. године тијело су пронашли на путу Дервента-Добој.

Азра Башић учествовала је у мучењу десетине Срба заробљеника, а у најмање 3 логора је била активна у периоду април-јул 1992. године.

Суд БиХ јој је изрекао казну од само 14 година затвора, иако је према свим правним основама она морала да добије најмање 40 година затвора, односно доживотну робију.