Ратни подвизи и херојство који не блиједе

Током операције „Лукавац 1993“, данима су боравили на планинским положајима, изложени хладноћи, неизвјесности и непрекидном ризику. Тада су спојени Источна Херцеговина и Источна Босна.

"Ми смо послије тога кренули у једну велику офанзиву, то је Лукавац 93, у којој смо провели 56 дана спавајући у шуми, кренули смо испод Јахорине да бисмо дошли до врха Бјелашнице. Уз минималне губитак остварили смо велике резултате. Дали смо огроман допринос у стварању Републике Српске", рекао је Драгомир Андан, бивши командант Првог диверзантског одреда Главног штаба ВРС.

Године су прошле, али су сјећања остала. За многе од њих, рат није завршио оног дана када је утихнуло оружје. Наставио је да живи у успоменама, ожиљцима и тишини коју су носили са собом. Вратили су се својим породицама, својим занимањима и свакодневном животу, често без жеље да говоре о ономе што су проживјели.

"Учествовали смо у одбрани Републике Српске, заустављању хрватских јединица...али нисмо дали да падне педаљ Републике Српске", рекао је Милад Нерић, припадник Првог диверзантског одреда Главног штаба ВРС.

Многи припадници ове јединице након рата вратили су се животу, далеко од јавности. Ријетко су говорили о свом ратном искуству, настојећи да наставе живот у породицама и својим професијама. Боли их, како кажу, што поједини желе да умање значај њиховог одреда.

"Слушао сам те неистине и окретање историје, а ми смо се први попели и ослободили Бјелашницу и радили смо на деблокади правца генерала Младића", рекао је Рајко Ранковић, припадник Првог диверзантског одреда Главног штаба ВРС.

"Рано је да се пише историја, али се појављују неки јанаци који то нису, свако зна ко је шта урадио и ред је да му се то мјесто призна", рекао је Раденко Антић, припадник Првог диверзантског одреда Главног штаба ВРС.

Припадници Првог диверзантског одреда били су јединица чији су задаци, обухватали извиђање, инфилтрацију, диверзантске акције и извршавање најсложенијих задатака дубоко на терену. Такве мисије захтијевале су висок степен физичке и психичке спремности али и дисциплине.

"Ja сам селектирао ту јединицу у децембру 1992. године и већ у прве борбе смо кренули у јануару 1993. мислим да треба поштовати ове људе иза мене, не тражимо ми ни фотеље ни било шта друго, желимо да се сазна истина о људима који су тихи и дан данас, раде неке друге послове и желе да упознају јавност да су они, ти тихи људи, били једни од ствараоца Републике Српске", рекао је Драгомир Андан, бивши командант Првог диверзантског одреда Главног штаба ВРС.

Више од 30 година од краја одбрамбено-отаџбинског рата, ратни подвизи и херојство овог одреда не блиједе. Због њих, данас је сачувана Република Српска која не може и не смије заборавити своје тихе хероје.