Шах-мат

Амбасадор САД у БиХ Мајкл Марфи и високи представник без потврде Кристијан Шмит започели су брзопотезну шаховску партију у три јасна корака - санкције, закон и пресуда. За пијуне су ставили опозиционаре из Српске и власт у Сарајеву, за ловце су нашли тужиоце Тужилаштва БиХ, а за коње судије Суда БиХ. Под тим мислим на чудно кретање те фигуре које би могло описати селективно пробирање законских права, без намјере да поредим Сену Узуновић са племенитом животињом.

Уз мало помоћи са стране, санкције за ужу и ширу родбину, наметање којег закона, распоред на табли је био такав да су пијуни, ловци и коњи требало да брзо матирају противника. Фиктивни закони, фиктивно суђење и пресуда, фиктивни избори требали су још 23. новембра да изрекну фамозно ”шах-мат”.

Испоставиће се да је руководство Републике Српске давно напустило партију а да окупљени око табле нису ни примијетили да су им се противници одлучили за карташку игру. Заиграли су на карту дипломатије.

Док су пијуни, ловци и коњи хрлили на краља и краљицу, нису примијетили да су они дипломатске карте претворили у авионске и отишли. Сличне карте су имали и у Сарајеву, али их нису користили. Док су били загледани у партију шаха коју добијају, карте су им изблиједиле и постале неупотребљиве. Партија је завршена и неко је изгубио. Али, ко губи у партији која се игра са самим собом?

Било је смјена, али не оваквих. Скидали су српско руководство брзопотезно месије из иностранства, без суђења, без питања и без објашњења. Заиста, оваквих није било. Под кринком права и правде, нико толико није обезвриједио судски процес не само у БиХ, него и шире.

Било је и санкција, али не оваквих. Руководство СДС-а их је осјетило на својој кожи, али не у овој мјери. Санкције су заобишле само кућне љубимце, али су њихове посљедице осјетили и они.

Било је и рата, крвавог, грађанског. Са незамисливим разарањима и посљедицама. И ово је био рат, али не такав, био је рат у рукавицама и присилом да се противник сам уништи. Био је такав рат да су у њему учествовали и ”наши” и ”њихови”, а све против наших.

Неко ће на крају одговарати за године које су појеле пријетње, а судиће побједник. Њега ћемо упознати прве недјеље у октобру. Тада ћемо имати и историјску годину за БиХ. Одавно нисмо имали прекретница у БиХ. Још од тог фамозног Париза, ова година мирише на једну такву.