Станивуковић понижава Српску: За Палату не треба искуство, за Предсједништво БиХ нема довољно "кила"

У емисији "Истрага седмице", водитељ га је упитао зашто се не кандидује за позицију српског члана Предсједништва БиХ, умјесто за предсједника Републике Српске.

"Мислим да је то позиција која захтијева још кила. Још година, захтијева још утакмица под мојим ногама. Не бих био коректан да кажем данас у емисији да могу 100% то изнијети. Размишљам, морам осјетити да видим себе тамо. То не може бити мој хир и моја лична амбиција. Морам процијенити да сам кадар то изнијети. Тамо се води озбиљна, државна, међународна политика", рекао је Станивуковић.

То значи да предсједник Републике Српске може бити свако. Са "мало утакмица под ногама", са неозбиљном политиком, без додира са међународном заједницом.

Искуства нема, то је и сигурно. Да га има, знао би да није паметно овако нешто изговорити у години када званичници Републике Српске бораве у Бијелој кући и Кремљу. Да предсједник Републике води неозбиљно политику, као што он води град, данас Кристијан Шмит не би паковао кофере, него би шетао Господском улицом.

Ријетко ко је на овакав начин умањио функцију предсједника Републике Српске за чије постојање су животи давани. Срби су хтјели Републику Српску и хтјели су да она има свог предсједника. Станивуковић за Палату има добру килажу, али је Предсједништво БиХ ипак захтјевнији, државнички посао, који он не зна и за који није способан.

О братству и јединству

У контролисаним медијским наступима Драшка Станивуковића дуго се није чула изјава попут оне да се граде споменици за три борца грађанског рата и да на једном мјесту имамо споменик борцу ХВО, ВРС и Армије РБиХ.

"Љепота ове државе је управо, замислите када би били мудри, Бошњаци природно због свог положаја могу имати добре односе са неким земљама него Срби. Срби више са неким земљама свијета него Бошњаци, а Хрвати исто тако. Када би сва три конститутивна народа градили мостове према земљама којима могу, ова земља би могла да има добре односе са цијелим свијетом", рекао је Станивуковић.

Нема ту никакве "љепоте државе" ако један народ своје спољне савезнике памти као пријатеље, а други као оне који су слали добровољце, оружје, новац или политичку подршку против њега. То није дипломатски капитал БиХ, него њена трајна безбједносна пукотина.