Све израженији евроскептицизам у Српској

Истраживање је проведено на узорку од 1200 испитаника који су, како наводе, репрезентативни за цијелу државу.

"У случају расписивања референдума о приступању БиХ у ЕУ, за чланство би гласало 74,4% грађана, односно, готово три четвртине грађана. Улазак у ЕУ би подржало 86,1 посто испитаника у Федерацији БиХ, у Републици Српској 54,1% те у Брчко дистрикту 74,7%. У односу на прошлу годину, за 4,5% је повећан број грађана који би дали глас за улазак БиХ у ЕУ, а за 5,1% смањен број оних који би гласали против", наводе из Дирекција за европске интеграције БиХ.

Ови подаци нису реални када је ријеч о подршци из Српске, став је министра Клокића. Република Српска јесте за Европску унију, али под условом да се поштује Дејтонски мировни споразум, надлежности и вриједности за које се Српска залаже, али имајући у виду двоструке аршине Европске уније према њиховим чланицама и Српској, то тренутно није могуће, поручује Клокић.

"Нису то реални подаци. Ја бих то одмах у старту подијелио са два када говоримо о подршци из Републике Српске. Дакле, ако је то 50 и нешто одсто, реално је 25, до максимално 30 одсто. Највећи оптимисти би рекли да је то 30%. Суштина јесте тај однос званичника ЕУ према Српској", каже Златан Клокић, министар за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске.

Са овим подацима не слажу се ни бањалучани. Барем они са којима смо разговарали.

"Да се сутра распише референдум да ли бисте гласали да БиХ уђе у ЕУ? Не бих. Због чега? Не бих вољела да уђемо у ЕУ, свакако ће се распасти ускоро, барем се надам".

"Не бих. Против сам уласка у ЕУ".

"Против сам. Због чега? Зато што лажу и дају неке услове и стандарде које ми никада нећемо испунити. Према томе, ако желе да нас приме овакви какви јесмо – нека то и учине. Ако неће – нека нас не пате. Ништа од ЕУ".

"Против сам. ЕУ само што није нестала".

"Против сам јер ништа добро од њих нема за нас", кажу грађани.

Европска унија има изразито лицемјерне ставове према Српској, зато је негодовање грађана оправдано, истиче Срђан Мазалица.

"Мислим да је тај проценат увијек био нижи, чак и у вријеме највећег еврооптимизма. Управо из свих разлога скептицизма домаћих политичара и грађана, мислим да је то далеко нижи проценат. То истраживање је пренадувано јер то ДЕИ служи да оправда одређена средства која желе да повуку, а све под окриљем тога да то грађани желе, па сада испада да ми тражимо нешто", рекао је Срђан Мазалица, замјеник предсједника Одбора за европске интеграције и регионалну сарадњу у Народној скупштини Републике Српске.

Истраживање показује објективан став грађана БиХ, али тај број требало би да буде већи, поручује Зденко Ћосић. Па ипак, прво је потребно ријешити унутрашње проблеме, додаје.

"Треба улагати већи напор да у цијелој БиХ буде много већи број присталица ЕУ јер једино то БиХ може осигурати перспективну и стабилну будућност. Наравно, увијек се појављују ови наши унутрашњи проблеми, а једино то је предуслов рјешења наших проблема – постизање трајног договора око будућности БиХ", рекао је Зденко Ћосић, посланик ХДЗ-а БиХ у представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Можда Хрвати у БиХ желе, али Бошњацима сигурно не одговара улазак у Европску унију, објашњава Мазалица.

"Мислим да чак ни Бошњаци нису толико заинтересовани за ЕУ. Мислим да је ЕУ за њих, као муслимане, непријатељско окружење и доста њих то сматра. Чак и њихове политичке елите глуме неку посвећеност на путу ка ЕУ, а да њима тај пут служи само да остваре своје ратне циљеве и да узму од Републике Српске неке надлежности и да их пребаце на ниво БиХ", каже Срђан Мазалица, замјеник предсједника Одбора за европске интеграције и регионалну сарадњу у Народној скупштини Републике Српске.

Босна и Херцеговина годинама тапка у мјесту када је ријеч о европском путу. Још нису ни започели преговори са Европском унијом, а по свему судећи ни неће ускоро док се не постигне унутрашњи договор. Како сада ствари стоје у односу на БиХ и ЕУ, питање је шта ће и у каквом формату и капацитету опстати.