Свједочењa мјештана Мркоњић града о "Олуји"

Најмлађи Живко који је тада имао 24 године, и најстарији Стево, који је навршио 28, пронађени су у масовној гробници. Двадесетшестогодишњег Жељка, пронашли су на Сурјану код Мркоњић Града. Милева Жупић преминула је 2017 године. Она је једна од 36 мајки и очева у Републици Српској, који су у одбрамбено-отаџбинском рату изгубили по троје дјеце.

"Било је тешко, било је тешко гледати њу и њену тугу. Да ништа друго, а поготово коју је она дјецу изгубила, све што је имала, она је имала три сина и све три изгубила", рекла је Босиљка Гверо.

181 тијело убијених српских цивила и војника, пронађено је и ексхумирано у једној од највећих масовних гробница. Петар Митрић је у масовној гробници пронашао рођеног брата и два рођака.

"Од 181 тијела, ту је било 50% цивила,ту је било спаљених тијела, већина их је тупим предметом убијена, конкретно мој брат, рана од метка је била простијелна на нози", рекао је Петар Митрић, секретар општинске организације Црвеног крста Мркоњић Град.

Становници Мркоњић Града посебно памте и чувају успомену на страдање града и суграђана.

"Знам ја како је било, гранате падају, ово је све било уништено, све",

"Жалосно брате, било ми је тешко, да је то било немогуће издржати те муке",

"Ма сјећам се свега, сјећам се ишли смо на трактору, да није било моје ћерке мислим да би мој син испао из трактора, она њега држала, пун трактор нас", кажу грађани.

Регуларна хрватска војска, јединице ХВО-а и такозване Армије БиХ у септембру и октобру 1995. године заузеле су Мркоњић Град и још 12 западнокрајишких општина. Убили су више од двије хиљаде људи, протјерали 120 хиљада Срба. Ратна штета процијењена је на 670 милиона марака. Током ацкије Олуја, становници Мркоњић Града су масовно дочекивали и прихватали исцрпљене колоне српских избјеглица.

"Ми смо овдје у то вријеме дочекивале те људе, народ Мркоњић Града, тада Мркоњић Град још није пао, дочекивали су колоне, чак су ти људи били овдје смјештани, давало се колико се могло, да се окријепе, да узму мало снаге", рекао је Душко Милетић, предсједник Борачке организације Мркоњић Град.

Била су то грозна и тешка времена, у којима је српски народ бранио своја вјековна огњишта и своје светиње, прича Предраг Кокеза, тада припадник Војске Републике Српске, данас професор историје. Током пада Мркоњић Града био је на линији према Купресу.

"Настојим да ђацима и људима скренем пажњу, да ми не треба да мрзимо и треба да знамо, не смије да се заборави, јер шта се за забораван народ каже, да не треба ни да постоји", рекао је Предраг Кокеза, професор историје.