У Петрову обиљежен Дан несталих: Мајке немају гдје упалити свијећу

На Дан несталих и погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске одаје се дужна почаст свим погинулим борцима и цивилима, са посебним пијететом према онима за чијим се посмртним остацима се и данас трага.

Док год постоји иједна породица која не зна гдје почива њен најмилији, наша је дужност да не престанемо да тражимо одговоре и истину.

Трагање за несталима није техничко или административно питање то је питање правде, људског достојанства и односа према жртвама и њиховим породицама - нагласио је предсједник Републике Српске Синиша Каран.

Премијер Саво Минић поручио је да ће Република Српска завршити посао тражења несталих и јачати своје капацитете како не би биле узалудне српске жртве.

Обиљежавање Дана несталих и погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату је тренутак дубоке људске боли, али и позив на непоколебљиву истрајност у трагању за истином и правдом, истакао је предсједник Милорад Додик.

"Датум 30. август је од републичког значаја јер је то дан када тишина говори више било од које ријечи, када је неизвјесност све већа, а сјећање једина најјача веза и нит са онима који ни 31 годину након рата нису нашли свој смирај у вјечној кући на тлу Републике Српске", нагласио је Додик поводом обиљежавања Дана несталих и погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату код Манастира Светог Николе на Озрену у општини Петрово.

Ружица Пејић из Возуће у рату је изгубила 12 чланова породице, пронашла је само лобању свог мужа док за посмртним остацима осталих и даље трага.

"Нашла сам лобању, сахранила у том муџахединском кампу у Каменици..питамо се гдје су остале кости и сумњамо да су однесене да не кажем гдје да се напуни број, у то сумњамо, није само ја већ многи", каже Ружица Пејић.

"Некад је човјек сретан само кад нађе кости вјерујте... И то да имаш гдје отићи и запалити свијећу" рекла је Гина Колевски, мајка погинулог сниматеља Саше Колевског.

Породице несталих Срба ни више од три деценије након рата не знају судбину својих најближих. Исидора Граорац упозорава да Република Српска и даље трага за више од 1.600 лица, међу којима је велики број цивила, али и дјеце. Због тога тражи да се процес тражења несталих поново врати под пуну надлежност Републике Српске.

"С обзиром да је сав тај процес који се дешавао и који се тицао тражења несталих пренесен на ниво БиХ, ми инсистирамо и тражимо да се колико је то могуће у законским оквирима врати на ниво Републике Српске, јер то је оно што дугујемо нашим погинулим и несталим борцима и страдалим цивилима који су изгубили живот на најмонструознији начин", поручује Исидора Граорац, предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила.

Предсједник Владе Републике Српске Саво Минић поручује да институције Српске неће одустати од потраге за несталима.

"Све ћемо урадити док не нађемо и задњег српског борца и цивила и џаба покушавају..проток времена и све остало да онемогуће то..код нас у православљу каже сахрана по вјерским и мјесним обичајима...ове мајке немају гдје да упале свијећу а ми нон-стоп слушамо како смо ми неки злочинци ..и не једна, хиљаде српских мајки", рекао је Минић.

У име Владе Србије почаст страдалим борцима одао је државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Никола Вукелић каже да је избор српског народа деведесетих опстанак и одбрана.

"Српском народу у Републици Српској је намијењена улога да ѕе настави онај покољ који смо проживели у Другом светском рату , али захваљујући историјском искуству, захваљујући отпору то је спречено и српски народ је опстао на овим просторима", каже Никола Вукелић, државни секретар у Министарству за рад и запошљавање, борачка и социјална питања Србије.

У бази података Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих лица до сада су пријављена 5.773 нестала лица. Република Српска и даље трага за 1.616 лица, од којих је 981 цивил и 10 д јеце. У темеље Републике Српске живот је уградило 23.749 бораца и 6.481 цивил, а највећа страдања била су током 1992. године, када је било око 13.000 српских жртава.