"Упркос незапамћеним злочинима, Козарчани успјели да васкрсну и опстану у својој отаџбини"

"Суочени са геноцидном намјером фашиста да буду потпуно истријебљени са својих огњишта, Срби Поткозарја су те 1942. године исписали једне од најпотреснијих страница Другог свјетског рата. Вишеструко надмоћнији непријатељ успио је да стегне обруч, али није успио да сломи дух народа који је радије бирао смрт у борби за слободу него ропство, покрштавање и низ других понижења", нагласио је Додик за Срну поводом 84 године од битке на Козари.

Он је рекао да је Козара вјечна српска туга, али и вјечни понос, те симбол неописиве голготе и надљудског отпора фашистима.

"Током љета 1942. године, у обручу фашистичких снага и њихових домаћих слуга нашао се голоруки српски народ, старци, жене и дјеца, чија је једина кривица била њихово име и поријекло, њихов идентитет. Када кажемо Козара не можемо а да се не сјетимо на хиљаде поклане деце, уништених породица и угашених породичних лоза. То је рана која никада неће потпуно зарасти, али и свјетионик који нас учи колико је висока цијена слободе, српског поноса и достојанства", истакао је Додик.

Он је подсјетио да су њемачке и усташке јединице са око 35.000 војника направиле обруч око слободне територије козарске области, а у опкољеном подручју само 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда бранило је збјег од око 80.000 српских цивила.

Додик је навео да се из непријатељског обруча успјело пробити око 800 бораца и 10.000 цивила, док је заробљено више од 68.000 српских цивила, међу којима је било више од 23.000 дјеце који су одведени у логоре Јасеновац и Стару Градишку, гдје су подвргнути мучењу и најсуровијим методама усмрћивања.

"Десетине хиљада оних који су одведени у логоре смрти, попут Јасеновца, обавезују нас да никада не заборавимо цијену којом је плаћена слобода. Данас стојимо погнуте главе пред жртвама, али уздигнутог чела пред њиховом храброшћу, завјетовани да чувамо сјећање на њихову огромну жртву", нагласио је Додик.

О каквом погрому, осмишљеном и испланираном геноциду над српским народом, дјецом, женама и старцима козарског краја је ријеч, каже Додик, говори и тужна чињеница да су да су опљачкана, уништена и спаљена 142 села.

"Сва та села на Козари 1942. године остала су и без мушке главе. Након Другог свјетског рата, 18 дугих година Козарчани су чекали да испрате првог регрута у војску", истакао је Додик.

Он је подсјетио да су комунистичке власти, на челу са Јосипом Брозом, упорно криле број и идентитет страдалих на Козари, као и о злогласним логорима за дјецу. "Како су се комунисти односили према српским жртвама говори и података да су 70-их година прошлог вијека направили споменик на Мраковици који су назвали 'споменик револуцији'", истакао је Додик.

Он је навео да су и у уџбеницима историје избјегавали да напишу да су Срби били страдалнички народ на Козари и широм бивше Југославије, те су писали "партизани и грађани" да би сачували наводно братство и јединство.

И као и увијек, каже он, све на штету Срба, који су једини наивно чували и вјеровали у то братство и јединство док су се наше комшије, муслимани и Хрвати, спремали за нове ратове.

"Могли су да фалсификују историју деценијама, али истину и чињенице нико никада није могао да сакрије, јер оне изађу на видјело кад тад. Тако је и када говоримо о Козари, али и другим српским стратиштима - Брод на Дрини, Гаравице, Пребиловци, Крајина, Подриње, Посавина, Сарајевско-романијска регија и бројне друге локације масовног српског страдања", рекао је Додик.

​Он је нагласио да је у протекла два вијека српски народ масовно страдавао, био изложен погрому, етничком чишћењу, затирању свега српског, али, иако је утихнуо дјечији смијех, иако су села и градови претварани у згаришта, Срби нису погнули главе, већ су смогли снаге и попут феникса успијевали да васкрсну.

"Наша историја је исписана сузама и крвљу, али данас, након свих недаћа, имамо своју отаџбину Републику Српску, гдје смо своји на своме и гдје се наше институције сваки дан боре за бољу, снажнију и просперитетнију Републику у којој сви имају разлога да остану, да живе, раде и формирају породице. За то треба да захвалимо нашим прецима који су уградили своје животе у темеље Републике Српске и слободу коју данас живимо. Њихову жртву не смијемо никад заборавити и нека им је вјечна слава. Истину о њима преносићемо са кољена на кољено", поручио је Додик, преноси Срна