Васкршњи покољ – 34 године од злочина над Србима у Чардаку

Од куће до куће, клали су, мучили, убијали. Цијеле породице су нестале. Потпуно празне су остале куће Живковића, Зорића, Ћудића. У кући Лазаревића убијени су брачни пар Вељко и Мирјана, и Душко, њихов син јединац. Имао је 21 годину.

"Сви су ту убијени. Ја сам сестрић, он је мени ујак. Ником није био крив ништа, у својој кући. Није ишао нападао никог он је био у својој кући", рекао је Бранислав Гостић Чардак, Дервента.

Међу убијеним Србима на Васкрс у Чардаку био је и Слободан Ђекић. Његов син, свештеник Далибор Ђекић, на мали Васкрс у спомен комплексу Чардак, на мјесту масовне гробнице у којој је пронађено и тијело његовог оца, служиће литургију и парастос за све убијене Србе.

"Послије 94 године одлазим у Богословију. Кроз Богословију и своју вјеру ја спознајем да у том болу ја не тражим мржњу, него да тражим смисао. Смисао јесте баш у овим празницима, у празнику васкрсења, у Христовој побједи живота над смрћу", рекао је Далибор Ђекић свештеник.

Срби који су преживјели Васкрс у Чардаку, одведени су у логоре. А у тој голготи коју су тамо прошли смрт им се чинила као боља опција. Свједочили су клању и убијању својих комшија и свирепо мучени.

"Па онда уби, уби, уби. Пет минута једно сам му само чизме лизао. Ја олижем, оно окрвари, лижи поново. Он удари, лижи поново. Пружи чизму, ја лижем, као животиња", рекао је Остоја Шарчевић Удружење ратних заробљеника града Дервента.

"Ко је одговарао за ове злочине? Јако мали број је одговарао. Одговарала је та Азра која је била заробљена, одговарао је Алмаз Назировић", рекао је Драго Кнежевић предсједник Удружења ратних заробљеника града Дервента

Те 92. године злочинци су на Библиотеци написали „Чардак је мртав“. А на бадњаку, кроз улицу Косовских јунака на Чардаку, ове године, вијорила застава „Чардак је жив“. И заиста јесте, српске дјеце тамо је више него икад.

Приче народа из Чардака нису само свједочанства о страшним злочинима над Србима већ обавеза и дужност свих нас да свијет зна истину. И зато српски народ овдје памти, прича и кажу да никада неће дозволити да монструозни злочини на највећи православни празник падну у заборав.